Izvor: Politika, 15.Jan.2013, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski pravosudni javašluk

Rad sudija nije ocenjivan jer Visoki savet sudstva nije osnovao odeljenjske savete pri višim sudovima – Nijedan sud u Srbiji još nema predsednika

Srbija bi novu sudsku mrežu mogla da ima tek na leto. Govori se i o mogućnosti novih izbora za Visoki savet sudstva (VSS), od čijih odluka zavisi rad sudova i izbor predsednika sudova.

O dugotrajnom vanrednom stanju u srpskom pravosuđu mnogo govori i činjenica da su već tri godine na čelu sudova – vršioci funkcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednika. Nijedan sud u Srbiji nema predsednika, a izbor predsednice najvišeg suda, Vrhovnog kasacionog, proglašen je neustavnim.

Posledica loše organizovane reforme pravosuđa u protekle tri godine jeste i činjenica da rad sudija nije ocenjivan. Visoki savet sudstva imao je obavezu da do kraja maja 2009. godine donese pravilnik o vrednovanju rada sudija i da izabere organe koji će ocenjivati rad sudija.

– Trebalo je da budu osnovani odeljenjski saveti u višim sudovima, koji bi ocenjivali rad sudija nižih sudova, ali ti saveti nikada nisu osnovani. Dogodilo se da nisu ocenjene čak ni sudije koje su bile izabrane na prvi trogodišnji mandat, pa su svi, usled nedostatka vrednovanja njihovog rada, od 1. januara ove godine automatski „prevedeni” u stalnu sudijsku funkciju – kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Predlaganje kandidata za izbor predsednika svih sudova u Srbiji takođe je bila obaveza Visokog saveta sudstva, a zakonski rok za završetak tog posla bio je 31. mart 2010. godine. Ne očekuje se ni da ove godine u martu sudovi dobiju predsednike, jer je najavljeno da će tada pred parlamentom biti predlog zakona o uređenju sudova, koji uspostavlja novu sudsku mrežu, a u njoj i predsednička mesta.

Međutim, predsednica Društva sudija smatra da se predlog zakona o uređenju sudova ne može naći na dnevnom redu prvog prolećnog zasedanja Narodne skupštine, zbog toga što se mora sačekati stručno mišljenje Venecijanske komisije, koja redovno zaseda upravo tada – sredinom marta.

Stručnjaci iz Venecije doći će krajem januara u Beograd i obaviće razgovore sa članovima radne grupe Ministarstva pravde, koja je sačinila nacrt nove sudske mreže.

U najboljem slučaju, rok za imenovanje predsednika sudova biće prekoračen tri i po godine.

Problem je u tome što Visoki savet sudstva tri godine nije uspeo da uradi ovaj važan posao, kao ni posao vrednovanja rada sudija. Najveći deo posla VSS-a, bio je rad na preispitivanju odluka iz opšteg izbora sudija, da bi sve konačne odluke pale u vodu na Ustavnom sudu.

Uporedo sa pisanjem pojedinačnih obrazloženja neizabranim sudijama, a zatim i preuzimanja ponovnog odlučivanja o njihovim daljim sudbinama, Visoki savet sudstva je dva puta pokušao da obavi i izbor predsednika sudova. Kandidati su danima i nedeljama dolazili na razgovore, prema tačno utvrđenoj satnici, predstavljali su svoje programe za organizaciju rada suda, a na razgovore su uredno pozivani i novinari, iako nisu dolazili.

Kada je VSS počeo da se osipa, postupak izbora kandidata za predsednike sudova je obustavljen.

Sada se pravi nova mreža sudova, pa nema svrhe žuriti sa imenovanjem predsednika postojećih sudova kada tek treba videti koje će sudije raditi u novim sudovima i kandidovati se za predsednička mesta. Treba očekivati i veći broj kandidata jer je sudstvo sada kadrovski „ojačano” povratkom naknadno izabranih.

Visokom savetu sudstva sada predstoji ogroman posao. Kada bude usvojen Zakon o uređenju sudova, najpre je potrebno napraviti detaljan plan raspoređivanja sudija na području svakog od četiri apelaciona suda. Tek tada bi mogao da počne postupak izbora predsednika sudova, po zakonski utvrđenoj proceduri. Komisija VSS obaviće razgovore sa svim kandidatima i onda predložiti za izbor po jednog kandidata za svaki sud.

Sve bi dodatno moglo da se oduži ukoliko bi se ponovo birali izborni članovi Visokog saveta sudstva, a to se može dogoditi ako Ustavni sud Srbije usvoji žalbe ranije neizabranih sudija, koje su podneli zato što im je bilo uskraćeno pravo da biraju članove VSS iz reda sudija, kao i da budu sami birani u VSS. Kada bi Ustavni sud usvojio ove žalbe, pravosuđe bi ponovo na neposrednim izborima u sudovima biralo šest izbornih članova VSS-a iz redova sudija.

Iz istih razloga moglo bi doći i do izbora za članove Državnog veća tužilaca.

Aleksandra Petrović

objavljeno: 15.01.2013.

Nastavak na Politika...