Izvor: RTS, 24.Mar.2016, 14:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izricanje presude Radovanu Karadžiću

Pred Haškim sudom u toku je izricanje prvostepene presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, optuženom za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Prenos na Drugom programu RTS-a.
15.35 - Sudsko veće je našlo da je Karadžić saodgovoran za genocid u Srebrenici.
15.10 - Sudija Ogon Kvon je rekao da je Karadžić kriv za uzimanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << osoblja Ujedinjenih nacija kao talaca, jer je podsticao i odobravao njihovu otmicu.
14.55 - Sudsko veće je našlo da je Karadžić odgovoran za zločine počinjene tokom opsade Sarajeva. 
14.20 - U obrazloženju presude, sudija Kvon rekao je da su u "udruženom zločinačkom poduhvatu" progona nesrpskog stanovništva, pored rukovodstva Srba iz Bosne, učestvovali i Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
14.15 - Haški sud nije našao da je bilo genocida u opštinama koje su u optužnici navedene pre optužbi za zločin genocida u Srebrenici. 
14.00 - Počelo izricanje prvostepene presude Radovanu Karadžiću.
Karadžić presudu sudskog veća, kojem predsedava sudija Ogon Kvon, sluša u sudnici pošto se nalazi u pritvoru Haškog tribunala.

Članovi veća su i sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada.
Veće je ocenilo da nema dovoljno dokaza da je postojala namera da se učini genocid u više bosanskih opština nad hrvatskim i muslimanskim stanovništvom.
"Veće smatra da nema dokaza da je postojala genocidna namera ni kod Karadžića ni kod članova zajedničkog zločinačkog poduhvata, kao ni kod pojedinačnih izvršilaca zločina da se istrebi i potpuno uništi muslimansko i hrvatsko stanovništvo", rekao je predsednik sudskog veća sudija Ogon Kvon tokom čitanja presude.
Sudsko veće je našlo da su od marta 1992. do kraja te godine srpske snage zauzele opštine u bosansko-srpskim teritorijama u Bosni, posle čega je došlo do organizovanih i sistematskih zločina protiv bosanskih muslimana i Hrvata koji su u tim opštinama živeli.
Veće je takođe utvrdilo da je ogroman broj Hrvata i Muslimana primoran da napusti svoje kuće.
Veće je utvrdilo da su pripadnici srpskih snaga i političkih organa bosanskih Srba počinili ubistva kao kršenje zakona i običaja rata i ubistvo, istrebljenje, deportaciju, nasilno premeštanje i progon kao zločine protiv čovečnosti.
Veće nije ubeđeno, na osnovu dokaza, da su loši uslovi života u tim opštinama namerno uvdeni kako bi došlo do istrebljenja bosanskih muslimana i Hrvata.
Veće: Karadžić kriv za granatiranje Sarajeva
U nastavku čitanja presude Radovanu Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala Ogon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu.
"Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror", rekao je sudija.
Sudsko veće, kako je dodao smatra da je Karadžić podržavao i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile.
"Optužen je koristio snajperske napade i teror kao pritisak na rukovodstvo bosanskih muslimana i međunarodnu zajednicu zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva.

On je značajno doprineo realizaciji zajedničkog zločinačkog poduhvata i bez njegove podrške napadi na grad ne bi mogli da se dese, smatra haški sud.
Veće Haškog tribunala takođe je našlo da je Vojska Republike Srpske počinila zločine protiv čovečnosti, ubistva, i terora nad civilnim stanovništvom u Sarajevu.
Sa svojih položaja Srbi su svakodnevno namerno gađali snajperima civile u Sarajevu i nasumično granatirali grad i civilne ciljeve.
Pucalo se i na decu dok su se igrala ispred svojih kuća, šetala sa roditeljima i vraćala iz škole.
Srpske snage su ih kako je naveo sudija, gađale iz snajperskih gnezda od maja 1992. do kraja rata skoro tri godine", rekao je sudija Ogon Kvon.
Veće je odbacilo tvrdnju Karadžićeve odbrane da su bosanski Muslimani pucali na sopstvene civile da bi za to optužile Srbe i izazvali intervenciju međunarodne zajednice.
Radovan Karadžić je nakon višegodišnjeg bekstva i skrivanja pod lažnim identitetom "doktora Dabića", uhapšen 18. jula 2008. godine, a nedelju dana kasnije iz Beograda je izručen Tribunalu u Hagu.
Suđenje mu je počelo u oktobru 2009. godine, a završeno je 2014.
Izricanje presude u Hagu prati više od 150 članova porodica žrtava, oko 200 novinara i više od 50 predstavnika država i članova diplomatskog kora.
U završnoj reči, u oktobru 2014, tužilaštvo je zatražilo da Karadžić bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i kažnjen doživotnim zatvorom, dok je Karadžić, koji se branio sam, tražio da bude oslobođen krivice.

Nastavak na RTS...