Izvor: Blic, 03.Dec.2016, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ISPRATIO SAM IH ŽIVE, A POLJUBIO MRTVE NA OBALI Ispovest roditelja koji su u danu izgubili dva sina

- Nikolu su izvadili iz vode u 14.14, a Stefana u 16.30...  Čuvala su me tri policajca... A onda sam prišao obali. Dali su mi da ih vidim. Klekao sam, i poljubio sam svoja dva sina, poslednji put... To je tako bilo - priča i plače Aleksandar, dok se priseća najtežih dana života svoje porodice. Sa ćerkom Sarom, grli dve slike. On Stefana, a ona svog brata blizanca, Nikolu.

Prošla su dva i po meseca od kada su se dva dečaka, dva rođena brata, Stefan (14) i Nikola (13) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Petrović iz sela Trska kod Rače utopila na Srebrnom jezeru.

Otišli su nakon utakmice sa drugovima na jezero pedalinom, a onda se nesrećnim slučajem i utopili. Ova tragedija pogodila je celu Srbiju koja se nadala da će dečaci ipak biti pronađeni živi... Nažalost, to se nije desilo.

Aleksandar Petrović, otac stradalih školaraca, kaže da je prvo ročište na suđenju bilo poslednjeg dana novembra, u Velikom Gradištu, ali da se ništa nije rešilo, već je odloženo.

- Bili smo pozvani pre 30 dana. Direktor, trener, dvoje koji su izdali pedaline deci, svedoci. Suđenje je odloženo, jer advokat direktora nije došao. Sledeći pretres je zakazan za 7. februar  naredne godine. Što se nas tiče, ne vredi nam nikakva presuda. Mi nemamo dvoje dece. A izjave koje su sakupljane posle nesreće su različite. Neko je rekao da su direktor i trener sedeli u kafiću dok su deca vozila pedaline, drugi da su bili na nasipu, treći da su bili na obali. A istina je to da nas niko nije obavestio da će deca da idu na Srebrno jezero, posle utakmice koju su odigrali za fudbalski klub "Karađorđe" - priča neutešni otac.

Pročitajte još

Teškim glasom i boreći se s bolom koji nikada neće proći, za "Blic" prepričava šta se tog kobnog dana dogodilo i kako su izgledali mučni sati potrage za telima njegovih sinova...

- Sa sinom Stefanom sam se čuo poslednji put u 11.30, tog crnog 11. septembra. Rekao mi je da su završili utakmicu, da idu do jezera, i da popiju po piće i da dolaze. Otišao sam u selo, da radim, i posle dva sata sam dobio poruku na mobilni sa nepoznatog broja. Zvao sam, i onda su mi rekli da su Stefan i Nikola nestali. Ukratko mi je objašnjeno da su iznajmili pedalinu i rekli su mi da su se deca najverovatnije podavila... Već u 15.30 sam bio tamo. Supruga Sanja, moja majka Snežana i ja. Kada smo stigli, zatekli smo samo jednog inspektora i nikoga više. Samo voda, prazna obala... Žene su pale u nesvest dok smo sami hodali po stazi... priseća se Aleksandar Petrović.

Kako kaže, prišao mu je stariji čovek, jedan od svedoka tragedije.

- Prišao mi je stariji čovek, koji je jedan od svedoka. On mi je rekao da su deca iznajmila pedaline. Četvorica plavu, a šestorica crvenu. Objasnio je da su otišli daleko, do sredine jezera. Moja dva sina su bila u crvenoj pedalini. Stefan je vozio, a mlađi je sedeo sa strane. Nikola se okliznuo, pao u vodu, a Stefan je onda skinuo majicu, pantalone, i skočio za njim. Niko nije znao da pliva. Nisu imali pojaseve... - priča Aleksandar, kroz suze, dok pokušava da prepriča dramu koja je za sva vremena obeležila život njegove porodice.

U porodici Petrovića, od troje dece, ostala je jedino Sara, Nikolina sestra bliznakinja. Nikakva kazna im ne pruža utehu. Ali, pravda treba da se zadovolji, kako kažu, da se ovakvi slučajevi ne ponavljaju nikada više.

- Decu sam dala, sa puno poverenja, ljudima koji rade u školi, u klubu. A nisam ih dočekala žive. Nisu smeli da ih puste ni na minut bez pažnje. Ali, sada je za sve kasno. Svi ti ljudi su odgovorni. Do jednoga. Morali su da budu uz decu, i da ne mrdaju od njih. Najstarije dete je imalo 14 godina. Da li verujem u sud, ili ne, nije bitno. Možda se i ovaj slučaj zataška. Ali postoji nešto što je važnije od svake kazne, a to je što ja nemam svoja dva sina - priča majka Sanja.

Pročitajte još

Na kući u selu Treska, stoje dve crne zastave. Život porodice Petrović promenjen je zauvek. Aleksandar je poljoprivrednik, majka Sanja je dobila posle tragedije posao po ugovoru da radi u Komunalnom preduzeću kao kafe kuvarica i čistačica. Sara, ide u školu.

Od uspomena, na dva dečaka, Stefana i Nikolu, ostalo je jedino to da su bili dobri, pošteni, vredni... I da su zbog tuđeg nemara stradali pre nego što su ušli u cvet mladosti.

Zbog ove nezapamćene tragedije podignuta je optužnica protiv Zorana Jovanovića, direktora škole "Karađorđe" u Rači,  trenera kluba Mladena Glišića, kao i para iz Niša koji je na Srebrnom jezeru iznajmio pedaline maloletnicima, Dragana  i Milanke Stanković.

Niz tragedija u Srbiji

Očajanje porodice koja je izgubila svoje najdraže ne može se opisati rečima, a muk, koji zavlada kada se desi takva tragedija da roditelji danima, pa i mesecima čekaju da im policija pronađe tela stradale dece, toliko je strašan da o njemu niko ni ne želi da priča.

Potraga za Barbarom Vitez iz Sente, koja je prošle nedelje slučajno pala sa mosta na Tisi i nestala u hladnoj i nabujaloj Tisi još traje...

A već više od mesec dana Radoslava Radovanović, majka Dragutina (17) iz Beograda, čeka da policija pronađe njenog sina. Da je živ, u to sumnja, jer su joj par dana nakon što je poslao oproštajnu poruku ribari rekli da su videli mladića kako skače sa Brankovog mosta...

Nastavak na Blic...