Izvor: Politika, 08.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žmure u petoj brzini

Rizične osobe za volanom nije teško prepoznati: uvek nastoje da izbiju na čelo imaginarne kolone, smetaju im vozila ispred njih, a najdraža im je peta brzina

Najveći broj saobraćajnih udesa čine mlađi od 24 godine i stariji od 65 godina, a istraživanje koje je sprovela katedra za psihologiju rada na Filozofskomfakultetu u Beogradu pokazalo je da žene češće i doslednije poštuju saobraćajna pravila i prave manje prekršaja. Saobraćajni instruktori posvedočiće da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osobe lepšeg pola nisu bolji, već pažljiviji vozači, a feministkinje će prokomentarisati da žene za volanom ne leče komplekse kao muškarci, ne pritiskaju gas kada ih neko pretiče u krivini i ne prolaze kroz crveno svetlo tako često kao muškarci. Dame nikada neće namerno uleteti u „makazice”, što je za neke pripadnike jačeg pola svakodnevna zabava na putu, bez koje ne mogu da zamisle interesantnu vožnju. I još nešto – malo koja žena će u prvoj sekundi žutog svetla poleteti ka svom cilju brzinom od 180 kilometara na sat.

A kada pravi psihološki portret rizičnog vozača, Milanko Čabarkapa, docent na predmetu psihologija rada na Filozofskom fakultetu, ističe da potencijalno najproblematičniji učesnik u saobraćaju ima između 18 i 22 godine, superiorne psihofizičke sposobnosti i – nikakvo iskustvo u snalaženju u saobraćajnom kovitlacu. Ako je on ujedno i vlasnik nekog „besnog” vozila, šansa da će završiti u statistici saobraćajnih udesa – eksponencijalno raste. U drugu rizičnu kategoriju spadaju stariji od 65 godina, a treću grupu čine vozači sa viškom samopouzdanja, koji su zbog dovoljno pređenih kilometara ušli u fazu opuštenosti („ja mogu žmureći da vozim”) i tzv. nultog rizika („mogu da izađem na kraj sa svim problematičnim situacijama”).

„Automobilska industrija proizvodi vozila koja razvijaju veliku brzinu, a moćne mašine daju lažni osećaj sigurnosti, pružaju uzbuđenje i bude motiv za dokazivanjem”, objašnjava Milanko Čarbarkapa.

Naš sagovornik ističe da većina empirijskih istraživanja potvrđuje da je ličnost – glavni faktor kada sagledavamo uzroke saobraćajnih nesreća, odnosno da udese pravi jedan isti tip vozača, zbog čega u psihologiji postoje teorije o tome da su vinovnici saobraćajnih nesreća najčešće oni vozači čiju ličnost karakterišu autoritarnost, agresivnost i impulsivnost. Ofanzivne vozače nije teško prepoznati na putu: oni voze kao da su u stalnom zaostajanju da izbiju na čelo imaginarne kolone, smetaju im sva vozila ispred njih jer „mile kao ranjeni puževi”, uzdaju se u svoje reflekse i personifikuju značaj svog automobila, najdraža brzina im je peta, volan im je važniji od retrovizora, a vožnju doživljavaju kao nadmetanje u kojem sebe vide kao pobednika i sve što im stoji na putu do tog imaginarnog trofeja želeda eliminišu, prestignu i prevaziđu.

„U objašnjenju saobraćajnih nezgoda sve se više ističu i faktori povezani sa motivacijom i procenom faktora rizikau saobraćaju. Naime, ako osoba procenjuje da nema rizika po njenu bezbednost, veruje u svoje vozilo i svoju sposobnost snalaženja, veća je šansa da ćenapraviti prekršaj. Najčešća psihofizička komponenta u genezi saobraćajnih nesreća je umor. Na psihički umor najviše utiče monotonija, dugotrajni prisilan položaj tela, permanentna buka motora, jednoličnost njegovog rada, zamarajuće gledanje u sivo-beli asfalt sa znakovima pored puta koji se smenjuju u tačnim daljinskim intervalima...”, objašnjava ovaj psiholog.

-------------------------------------------------------------------------------

Opasnosti: mobilni telefon, radio, pričljivi suvozač"

Milanko Čabarkapa podseća da se povećanjem brzine naši organi funkcionalno menjaju – drastično se sužava obim percepcije i mi nismo u stanju da pratimo sve stimuluse (mobilni telefon koji zvoni, vesti na radiju, saputnika koji ima potrebu da komunicira, ostale vozače koji trube, saobraćajne znake pored puta, izgled puta, prepreke"). Pri velikim brzinama vozači su fiksirani samo na liniju na putu i na svoj cilj, a noću se još lošije procenjuju brzina i rastojanje, udaljenost, pravac kretanja i brzina drugih vozila.

Katarina Đorđević

[objavljeno: 09/03/2009]

Nastavak na Politika...