Izvor: Politika, 22.Dec.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga patriotske cenzure u istoriji
U knjizi „1914–2014: Zašto revizija?” Mile Bjelajac izložio podrobnoj kritici stogodišnja nastojanja da se odgovornost za Prvi svetski rat pripiše Srbiji i Rusiji
Na samom početku Prvog svetskog rata, u avgustu 1914. godine, tadašnji nemački ministar inostranih poslova Gotlib fon Jagov, poverio je svom zameniku Arturu Cimermanu važan zadatak da pripremi publikaciju o predistoriji rata „za neizbežnu borbu mišljenja”, koja će, kako je smatrao Fon Jagov, uslediti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i u središtu imati pitanje odgovornosti i krivice za otpočinjanje rata.
Koliko je bio u pravu pokazala je i godina na izmaku, u kojoj je na mnogim stranama i na različite načine obeležen vek od početka Velikog rata. Uz ostalo, i istoriografskim rekonstrukcijama, u kojima se i danas krivica za početak tog rata i njegovi uzroci traže i nalaze u javnoj i tajnoj politici Srbije i Rusije.
Prema američkoj istoričarki Aniki Mombauer, već tokom prvih nedelja rata 1914. godine, pitanje ratne krivice steklo je visok politički prioritet iz najmanje dva razloga, pošto je elita morala da ubedi nemački narod, a onda i neutralne zemlje, pre svega SAD, da je Nemačka u rat ušla iz pravičnih razloga.
Taj politički prioritet bio je u skladu sa porukom cara Viljema Drugog iz avgustovskog proglasa 1914. godine: „Usred mira napada nas neprijatelj!”
Na podlozi ovog pokliča brzo su oblikovana tri mita – mit o nemačkoj nevinosti i pravednom odbrambenom ratu, mit o njenoj nepobeđenoj armiji i mit o „nožu u leđa”. Javnost, snažno huškana preko štampe, lako je prihvatila sva tri mita, a nemačka diplomatija i istoriografija, kao i ona u Austriji, već tokom rata su se latile velikog posla dokazivanja pre svega krivice Rusije i Srbije.
Zbirke „patriotski cenzurisanih” i falsifikovanih dokumenata u Nemačkoj i Austriji, delovi memoara pažljivo odabrani za objavljivanje ili ostavljeni u mraku privatnih ili državnih arhivskih kolekcija, brzo su, odmah po okončanju rata, postali plodno tlo na kome će početi da cveta revizionizam, čija se žilavost u kontinuitetu potvrđuje od tada do danas.
Pouzdani istraživač i znalac revizionizma, njegove političke, državne, intelektualne i naučne pozadine, profesor dr Mile Bjelajac, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije, proteklih godina je sistematski analizirao ovaj problem i iznosio kritiku zastupnika revizionizma, s kojima je sučeljavao stavove i na međunarodnim naučnim skupova.
Neke od svojih uvida izneo je u decembru 2013. i na stranicama „Politike”, u feljtonu koji je privukao veliku pažnju istoričara i čitalaca, a onda je taj tekst poslužio Bjelajcu kao podloga za knjigu „1914–2014: Zašto revizija?”, koju je pre izvesnog vremena objavio Medija centar „Odbrana”.
Ispitujući stare i nove kontroverze o uzrocima Prvog svetskog rata, Bjelajac je u ovoj dragocenoj studiji sačinio naročit pregled revizionističke literature, od njenih početaka do danas, izneo uverljive kritičke argumente koji toj literaturi izmiču tlo ispod nogu i znalački odgovorio na pitanje sadržano u naslovu njegove knjige.
Da bi to učinio, Bjelajac je plastično opisao i podvrgao kritici mehanizme državnog uticaja na istoričare (domaće i strane), na selektivno objavljivanje dokumenata, mašineriju koja dokumente prikriva, a često i falsifikuje. Uspešno je razobličio „patriotsku cenzuru”, nastojanja da se u državnom interesu vrši lobiranje za revizionističku sliku Prvog svetskog rata, uz višedecenijsko, strpljivo pridobijanje i podržavanje „istomišljenika” u toj stvari, što na drugoj strani podrazumeva izlaganje organizovanim hajkama i progonima „oponenata” među istoričarima koji argumentovano ustaju protiv revizionizma.
Pozivajući se na ključne zbirke dokumenata i istoriografskih studija, kao i na memoarsku literaturu objavljenu u proteklih sto godina, Bjelajac je u svojoj studiji prikazao temelje revizionizma, njegovu pozadinu, različite javne reflekse i zastupnike, da bi kroz kritiku te pozicije pokazao i njen kontinuitet od 1914. i 1919, preko 1927. i 1947. do 1964, a onda i od 1994. do 2014. godine.
U velikom zamahu, ali i sažeto, u akademski mirnom a kritički izoštrenom tonu, često uz korišćenje ironičnih obrta, Bjelajac je uspešno razotkrio i mehanizme „patriotske cenzure”, pošto bez razumevanja tog mehanizma nije moguć odgovor na pitanje kako se dogodilo to da se danas „ceo svet vratio političkim mentalitetima od pre sto godina, opsenjen geopolitičkim klasičnim merilima, potrebom za ekonomskom dominacijom koja mora da diktira sve i svuda”.
Mesečari
Autor je poseban odeljak posvetio kritičkoj analizi knjige „Mesečari: Kako je Evropa ušla u rat 1914”, profesora Kristofera Klarka sa Univerziteta Kembridž, o kojoj je mnogo pisano i na stranicama našeg lista.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 22.12.2014.
.jpg)
