Izvor: Politika, 18.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U ledenoj vodi utopljenike traže opipavanjem

Kako su ronioci Žandarmerije izveli zadatke potrage za nastradalima u kanalu kod Kaća i Uvačkom jezeru

Dok većina građana zbog obilnih snežnih padavina ima problema u saobraćaju ili sa grejanjem, njihovo radno mesto je i usred zime – pod vodom. Ronioci Žandarmerije ovih hladnih dana imaju puno posla – upravo su obavili zadatak izvlačenja džipa i tela četvoro članova SRS-a koji su sleteli u kanal Dunav-Tisa-Dunav kod Kaća. Pre toga su danima tragali za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << utopljenikom na Uvačkom jezeru, kao i za jednom osobom koja je nestala u Velikoj Moravi, a bili su angažovani i na velikoj vežbi MUP-a na Goču.

– Naša jedinica je nadležna za celu Srbiju. Imamo tri tima – jedan interventni za podršku akcijama policije na vodi, drugi radno-potražni i treći nautički. Kada ima posla kao ovih dana, svi se angažuju na zadacima potrage bez obzira na formalni raspored u timovima. Tokom prošle godine angažovani smo 42 puta, uglavnom u potrazi za utopljenicima, u manjoj meri za predmetima kao što je bačeno oružje, a bilo je i zadataka obezbeđivanja važnih ličnosti dok borave na vodi za vreme kulturno-sportskih manifestacija – kaže Aleksandar Kikoš, načelnik Ronilačkog centra Žandarmerije, čija se baza nalazi u Beogradu, na Savi.

Ronilac Dejan Najdanović ronio je ovih dana u kanalu Dunav-Tisa-Dunav gde je jedinica bila angažovana četiri dana. Džip u kome je stradalo četvoro članova SRS-a brzo je lociran pomoću užadi, spuštenih sa dva čamca na dno pomoću tegova, posle čega je jedan ronilac zaronio do vozila utvrđujući opipavanjem njegov položaj, kao i da li se u njemu nalaze tela stradalih.

– U kanalima i rekama je zbog mutne vode vidljivost skoro nikakva, eventualno nekoliko centimetara ispred maske uz upotrebu baterijske lampe. Ronilac koji prvi zaroni pravi skicu položaja vozila, pipanjem konstatuje kakva su oštećenja na njemu. U ovom slučaju utvrđeno je da su tela u vozilu – objašnjava Najdanović.

Džip je na dno kanala pao na točkove, pa je tokom sledećeg zarona zakačena sajla i vozilo je pomoću dizalice izvučeno na obalu. Tada je utvrđeno da nedostaje telo jedne putnice, pa je usledila dalja potraga i telo je, nakon upotrebe sonara, brzo pronađeno.

Izgleda neverovatno, ali ovaj tim ronilaca, jedinstven u Srbiji, i posle svih akcija, i dalje nema sonar koji omogućava lociranje predmeta u vodi pa je ovu tehniku za potragu kod Kaća ustupilo Ministarstvo odbrane. Sonar nije svemoćan, ali u većini slučajeva je efikasan jer ronioci ne moraju pipajući da pretražuju dno, već proveravaju ono što sonar detektuje kao telo, a ponekad se ispostavi da se radi o urolanom itisonu ili nekom drugom predmetu. Ono što je najvažnije jeste da sonar „štedi” ljude, što je od izuzetnog značaja zimi.

Nekoliko dana pre nesreće kod Kaća, na Uvačkom jezeru prevrnuo se čamac, pri čemu je jedan čovek nestao. Potragom za utopljenikom rukovodio je Veroljub Miodragović, šef ronilačkog tima. Ovog puta nisu imali na raspolaganju sonar, temperatura vode bila je svega četiri stepena Celzijusa, a na dnu akumulacionog jezera nalazi se potopljena šuma, kroz koju je nemoguće roniti.

– Spremili smo se za zaron na 64 metra dubine, do dna, ali smo već na 32 metra naišli na granje potopljene šume što je do sada najveća dubina na kojoj smo bili angažovani. Da bismo došli do mesta nesreće svakodnevno smo preko jezera prelazili čamcem četiri kilometra. Bilo je hladno, na momente je izgledalo kao da će se formirati led. Obavili smo šest zarona na šest lokacija, ali, nažalost, dno nismo mogli da pretražimo zbog podvodne šume i telo nismo pronašli – kaže Miodragović.

Pošto se radilo o ronjenju na velikim dubinama, ronioci Žandarmerije su na ovom zadatku umesto vazduha u bocama imali mešavinu kiseonika, helijuma i azota kako bi izbegli „dubinsku bolest”.

Milan Galović

[objavljeno: 19/02/2009]

Nastavak na Politika...