Izvor: Politika, 22.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trudnice Srbije bez pomoći

Mnoge buduće majke, zbog egzistencijalnih razloga, ne koriste bolovanje da ne bi primale samo 65 odsto plate

Marija Kojadinović iz Paraćina, iako u šestom mesecu trudnoće, svakoga dana odlazi na posao i ispunjava svoje radne zadatke, kao i pre nego što je ostala u drugom stanju. Jedan od ključnih razloga zbog kojeg je odlučila da ne koristi trudničko bolovanje, tokom kojeg se isplaćuje 65 odsto ličnog dohotka, jeste plata.

– Ne radim težak posao, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i poslodavac je pun razumevanja, tako da sam mogla da nastavim sa svojim radnim obavezama i kad sam ostala u drugom stanju. Međutim, ima trudnica koje su u zaista nezavidnom položaju, jer rade težak posao, a zbog smanjenih primanja ne mogu da priušte trudničko bolovanje – rekla je Kojadinovićeva za „Politiku”, dodajući da nije logično da se istovremeno apeluje za borbu protiv „bele kuge” i zakida na platama trudnica.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je pre nekoliko dana najavio da će trudnicama na trudničkom bolovanju dotirati iz gradskog budžeta preostalih 35 odsto do pune plate. Kako je rekao, za planirano dotiranje najverovatnije će se koristiti sredstva od uštede koju grad svakodnevno sprovodi, a ne iz budžeta za zdravstvo.

– Kriterijumi će biti određeni početkom februara, kako bi se što pre krenulo sa realizacijom, a za sada postoji samo jedan uslov, a to je da trudnica živi na teritoriji grada zaključno sa 31. decembrom 2008. godine – rekao je Đilas.

Kako je objasnio, u Beogradu se godišnje porodi oko 8.000 žena, a nešto više od 1.000 njih koristi trudničko bolovanje, naročito u poslednja tri meseca trudnoće. On je napomenuo da je formirana komisija na nivou Ministarstva zdravlja koja će kontrolisati i određivati ko treba da održava trudnoću i ide na trudničko bolovanje.

Gradonačelnik Jagodine i poslanik u srpskom parlamentu Dragan Marković Palma izjavio je da će u ovom gradu od 1. februara ove godine sve zaposlene žene na trudničkom bolovanju iz budžeta grada dobijati mesečno po 10.000 dinara. Kako je saopšteno iz kabineta gradonačelnika, reč je o nastavku socijalne politike u borbi protiv „bele kuge” koju Jagodina sprovodi poslednjih pet godina. Rečeno je i to da će sve porodice koje dobiju četvrto, peto i više dece dobijati po 200 evra mesečno do punoletstva deteta, a svaki mališan će po rođenju, bez obzira na to koji je po redu, dobijati 200 evra.

Kako javljaju dopisnici „Politike”, u pojedinim gradovima u Srbiji postoje slične inicijative, ali ne i novac kojim bi se one sprovele u delo. Gradonačelnik Novog Sada, Igor Pavličić, kaže da mogućnost dotiranja do punog iznosa ličnog dohotka trudnicama za sada nije predviđena, ali da će se, nakon detaljne analize budžeta založiti da, ako bude postojala mogućnost, i najveći vojvođanski grad krene stopama Beograda. I gradske vlasti u Pančevu smatraju da je ideja beogradskih vlasti odlična. Gradonačelnica ovog grada je, kako kaže, dala nalog finansijskoj službi da ispita mogućnost da se obezbede sredstva za ovu namenu. Ipak, po mišljenju pojedinih čelnih ljudi lokalne samouprave, to će u ovoj godini biti teško ostvarivo, jer grad već izdvaja sredstva za pomoć porodiljama.

Iako je u zaječarskoj opštini još pre petnaest godina osnovan Fond za podsticaj rađanja, prvi u Srbiji, i usvojen dugoročni program obnove stanovništva u ovoj opštini, odluka o pomoći ženama na trudničkom bolovanju ne postoji, a neizvesno je i kada bi predlog takve odluke mogao biti postavljen na dnevni red zaječarske gradske skupštine.

Trudnice u Leskovcu primaju samo ono što im pripada po zakonu, jer grad, kako kažu, nema materijalnih mogućnosti da posebnim nadoknadama stimuliše razvoj nataliteta.

– Mi nemamo sredstva, niti smo predvideli izdvajanja za tu namenu – potvrdio je za „Politiku” Grada Petrović, rukovodilac grupe poslova u Gradskoj upravi za obrazovanje dečiju, socijalnu, i zdravstvenu zaštitu kulturu, sport i omladinu.

Ni subotičke, vršače, kragujevačke i kraljevačke trudnice ne mogu da računaju na pomoć gradskog budžeta. Lokalna vlast u Valjevu pozdravlja inicijativu Beograda i Jagodine, ali, kako je objasnio Stanko Terzić, zamenik gradonačelnika, u usvojenom budžetu za 2009. godinu nisu predviđena sredstva za pomoć trudnicama. Situacija nije bolja ni u Užicu, jer, kako je rekla Brankica Jeremić, pomoćnica gradonačelnika za socijalnu politiku, užički budžet raspolaže skromnim sredstvima. Smederevske vlasti takođe nisu predvidele nikakva sredstva za pomoć ženama na trudničkom bolovanju. Mogućnosti im, kako su nam objasnili, ne dozvoljavaju da u ovom trenutku slede primer Beograda i Jagodine.

Priredila B. M. M.

-----------------------------------------------------------

IV Vojvodine apeluje na pokrivanje „uskraćenog” dela plate

– Upravo pripremam preporuku svim opštinskim samoupravama u Vojvodini da ispitaju mogućnost i ubuduće razmotre pružanje pomoći ženama na trudničkom bolovanju. Izvršno veće Vojvodine će insistirati na tome da se, svuda gde za to postoje mogućnosti, opštine pronađu način da dotiraju „uskraćeni” deo plate dok su na bolovanju – rekla je za „Politiku” Novka Mojić, vojvođanski pokrajinski sekretar za socijalnu politiku i demografiju.

-----------------------------------------------------------

Niš: Pokazati brigu na nacionalnom nivou

Ni u Nišu nije predviđena naknada do pune plate ženama koje održavaju trudnoću, ali se, posle beogradske inicijative, razmišlja o tome. Gradski budžet je, kako kažu, „prenapregnut” i „da bi se dalo jednom, mora se oduzeti drugom”.

U Upravi za dečju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu navode da bi odluka o pomoći trudnicama morala biti bila akt socijalne brige i populacione politike na nacionalnom nivou.

-----------------------------------------------------------

Puna plata budućim majkama ukinuta 2005. godine

Pre donošenja novog zakona o zdravstvenom osiguranju, naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće iznosila je sto odsto ličnog dohotka, pa je u 2005. godini izdvajanje za naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja iznosilo 6,63 odsto od ukupnih rashoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva zdravlja na pitanja „Politike”.

Stupanjem na snagu novog zakona o zdravstvenom osiguranju, decembra 2005. godine, naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće smanjena je na 65 odsto. Na taj način smanjeno je izdvajanje za naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad i to na 5,97 odsto u 2006, a na 3,46 odsto od ukupnih rashoda u 2007. godini. Smanjenje sredstava za ovu namenu omogućilo je, tvrde u Ministarstvu zdravlja, finansiranje i unapređivanje drugih delova zdravstvenog sistema. Takođe, ovom merom je omogućeno obezbeđivanje svim osiguranicima isplate jednakog iznosa prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad čime je ostvaren princip jednakosti prava .

Ministarstvo zdravlja je u postupku donošenja Strategije podsticanja rađanja predložilo da se iz sredstva budžeta Republike Srbije isplati deo naknade zarade koji ne obezbeđuje Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO), kako bi se ženama na održavanju trudnoće obezbedila puna zarada (65 odsto obezbeđuje RZZO, a 35 odsto bi se obezbeđivalo iz sredstava budžeta). Međutim, realizacija ove strategije zahteva izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom. Na taj način će, smatraju, podsticanje rađanja biti prioritetna obaveza nadležnih državnih organa i šire društvene zajednice, a ne samo odgovornost i obaveza Ministarstva zdravlja i RZZO. Osim toga, Ministarstvo zdravlja smatra da bi dodatna mera podsticanja rađanja mogla biti i obezbeđivanje 100 evra svakoj trudnici mesečno, bez obzira na to da li je zaposlena ili ne, kako bi se poboljšao položaj budućih majki. Međutim, u Srbiji se, kako kažu, godišnje rodi oko 70.000 dece, te u ovom momentu ne postoji mogućnost da se u budžetu republike Srbije obezbede sredstva za te namene.

U Ministarstvu zdravlja naglašavaju i to da RZZO redovno vrši isplatu naknadne zarade za vreme održavanja trudnoće, osim u slučaju kada poslodavac nije izvršio uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, tj. ukoliko nije na vreme predao doznake za zaposlenu trudnicu matičnoj filijali RZZO.

B. Mališ

[objavljeno: 23/01/2009]

Nastavak na Politika...

Poslovna žena: Problemi trudnica u Srbiji