Izvor: Politika, 18.Jan.2011, 23:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Timočani zarobljeni u bespućima

Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije uputila apel javnosti upozoravajući da postoji mogućnost da se „ugasi život” između tri međunarodna saobraćajna koridora

Zaječar – Osam opština Timočke krajine, decenijama jednog od najrazvijenijih područja Srbije, zaplelo se poslednje dve decenije u bespuću, pa je njegov dalji razvoj zabrinjavajuće usporen. Zalud su prirodna bogatstva u bakru, uglju, šumama, nacionalnim parkovima, parkovima prirode, banjama i turističkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potencijalima – kad su svi putevi (svih kategorija) izlokani, u rupama. Uzalud je i to što se ovaj kraj nalazi između tri značajna međunarodna saobraćajna koridora (Koridora 10 u Srbiji, Koridora 4 u Bugarskoj i Dunavskog koridora 7), kada su veze Timočana sa njima gotovo u potpunom prekidu.

Zato je Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije (RARIS) uputila otvoreno pismo javnosti, Vladi Srbije i svim drugim domaćim i međunarodnim organizacijama da pomognu da se saobraćajne prilike u ovom kraju hitno poboljšaju. Da se „ne ugasi život“ između pomenutih koridora, da se zaustavi demografski egzodus i privredno propadanje Timočke krajine. I da sve bude u skladu sa proklamovanom državnom politikom da se osigura ravnomerni razvoj Srbije na celom njenom području.

– Timočki potencijali su od strateškog značaja za ukupni razvoj Srbije i zato mi apelujemo na sve merodavne da učine sve što je najviše moguće da ti potencijali budu i saobraćajno dostupni, i za naše i za strane investitore, u interesu i Timočke krajine i Srbije – kaže Vladan Jeremić, direktor RARIS-a. – Ovu kampanju apela javnosti pripremili smo u širokim konsultacijama sa svim nosiocima procesa odlučivanja u Zaječarskom i Borskom okrugu, posebno s projektom stručnjaka zaječarskog Fakulteta za menadžment.

Da bi se ukazalo na svu dramatičnost saobraćajnog i privrednog nazadovanja Zaječara, Bora, Majdanpeka, Negotina, Kladova, Boljevca, Knjaževca i Sokobanje, pripremljeni su podaci koji to upečatljivo ilustruju. Timočka krajina, poznato je, nema nijedan autoput, a nedovoljno je i državnih puteva prvog i drugog reda, kao i lokalnih puteva. Godinama je u njihovo održavanje nedovoljno ulagano, a od 22 tunela u ovom kraju samo su dva osvetljena. Ovde nema ni elektrificiranih pruga, ni gasovoda, a u teškom stanju su svi koloseci železničkih pruga. Zato se vozovi u ovom kraju kreću prosečnom brzinom od 40 do 80 kilometara. Neophodan je detaljan remont, ali bez obilnije pomoći države on je nemoguć. Posebno je nemoguće realizovati izuzetno značajan projekat povezivanja pristaništa u Prahovu sa drumskim i železničkim saobraćajem preko brane „Đerdapa 2“. Ako bi se to učinilo, Srbija bi bila neuporedivo bolje i brže povezana i sa istočnom i sa zapadnom Evropom.

Saobraćajna izolovanost Timočke krajine usporila je njen privredni i ukupan razvoj. Vidi se to i po tome što je Timočka krajina 1991. godine imala 93.758 zaposlenih, a 2009. godine bilo je zaposleno samo 53.245 Timočana. Duplirao se i broj nezaposlenih i onih koji su se otisnuli u pečalbu, van granica naše zemlje. Između 2002. i 2008. godine broj stanovnika u ovom kraju se smanjio, procenjuju demografi, za 23.520, a između 1991. i 2002. godine za još oko 30.000 žitelja. U Timočkoj krajini na kvadratnom kilometru živi 40, a u Srbiji, u proseku, 85 stanovnika.

Smanjuju se, drastično, i investicije u ovom kraju. Jeremić navodi da je SIEPA u 2010. godini pomogla 131 investicioni projekat u Srbiji, a samo su tri realizovana u Timočkoj krajini. Na to prevashodno utiče saobraćajna izolovanost ovog područja. Jeremić upućuje na opšteprihvaćeni zaključak svih merodavnih Timočana da je brži razvoj saobraćaja prvi preduslov daljeg razvoja ovog regiona.

Stojan Todorović

objavljeno: 19.01.2011.

Nastavak na Politika...