Izvor: Politika, Beta, 25.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strože kazne za snimanje nasilja mobilnim telefonom

Razmatraju se izmene Krivičnog zakonika, jer se neretko takvi materijali pojavljuju i na raznim internet-stranicama, što predstavlja dodatno poniženje za žrtvu, a za počinioca izopačeni vid hvalisanja

Različiti vidovi nasilja, zlostavljanja i maltretiranja sve češće ostaju zabeleženi na amaterskim snimcima, načinjenim uglavnom mobilnim telefonom, a neretko se takvi materijali pojavljuju i na raznim internet-stranicama, što predstavlja dodatno poniženje za žrtvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nasilja, a za počinioca izopačeni vid hvalisanja. Zbog učestalih pojava neovlašćenog snimanja tuča, fizičkog i verbalnog nasilja i objavljivanja takvih snimaka trenutno se radi na izmenama Krivičnog zakonika Republike Srbije kojima bi se ovakve pojave tretirale kao teži oblik već postojećeg krivičnog dela ili kao novo krivično delo, objašnjava Goran Ilić, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

– Neovlašćeno snimanje, video ili audio je krivično delo, a dodatni element predstavlja objavljivanje putem različitih tipova medija, što može biti otežavajuća okolnost za okrivljenog i dovesti do oštrije kazne – kaže Ilić.

Čak i u slučaju kada se snimak na kojem se vidi vršenje nasilja i brutalnost prema drugome objavi u javnosti, to se ne tretira kao ugrožavanje ili uznemiravanje javnosti, pa zato treba da reaguje oštećeni, a ne tužilaštvo – objašnjava Ilić. Ipak, on ističe da postoji i „druga strana medalje” kada je u pitanju neovlašćeno snimanje.

– Setimo se da je snimak „Kosovo za patike” koji se pojavio na „Jutjubu” bio ključan za pokretanje pravosudne akcije protiv dve devojke. Postoje, dakle, slučajevi kada snimak može biti od pomoći za pronalaženje osumnjičenih ili rasvetljavanje krivičnog dela – smatra Ilić.

Mirjana Drakulić, redovni profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, na predmetima kompjutersko pravo, poslovno pravo i pravni osnovi informacionih sistema, slaže se da su mnoge od tih stvari bile povod da se pokrenu odgovarajuće krivične radnje, ali upozorava da se prilično olako odnosimo prema raznim vrstama zloupotrebe privatnosti.

– Olako shvatamo da je neovlašćeno snimanje, naročito kad je reč o raznim vidovima maltretiranja i zlostavljanja, krivično delo i često zaboravljamo da nije dozvoljeno, ni u medijima, objavljivati nečije slike, audio ili video zapise, bez njegove saglasnosti. Oni koji postavljaju takve sadržaje na Internet smatraju da to mogu da čine bez ograničenja i bez odgovornosti, što je potpuno pogrešno uverenje – kaže Drakulićeva.

Kad je u pitanju neovlašćeno objavljivanje snimaka na Internetu odgovorni su svi koji imaju direktan kontakt sa takvim sadržajima, dakle, ne samo onaj ko ga postavi na Internet, već i provajder, vlasnik sajta, a svi koji vide takav materijal dužni su da ga prijave – objašnjava Drakulićeva.

– To se kod nas retko dešava, jer zaboravljamo da je svako ko sazna za krivično delo dužan da ga prijavi, kao što bi i provajderi i vlasnici sajtova trebalo da kontrolišu šta se postavlja na sajtovima. Međutim, iako u Okružnom sudu u Beogradu postoji specijalno odeljenje za visokotehnološki kriminal, retko koji korisnik ovakve prestupe prijavljuje – upozorava Drakulićeva.

Situacija je mnogo bolje uređena u Evropi, gde se više od 10 godina kontrolišu štetni i nedozvoljeni sadržaji, a provajderi imaju svoja udruženja i često i sami obaveštavaju policiju kada se takav materijal pojavi na nekom sajtu, ističe Drakulićeva. Naročito su na oprezu kada se radi o dečjoj pornografiji, trgovini ljudima ili ljudskim organima, ali i drugim slučajevima grubog narušavanja privatnost ljudi.

– Ono što je danas aktuelno na nekim stranim univerzitetima, i čime smo i mi na FON-u počeli ozbiljnije da se bavimo jeste sajber-forenzika koja se bavi dolaženjem do elektronskih dokaza i pripremama da oni postanu validan dokaz na sudu. Postoje određene procedure kako da se dođe do tih dokaza i kako da se oni pripreme za sud. Njih treba blagovremeno „uhvatiti”, jer sadržaji na Internetu mogu, bez većih problema, da se obrišu i nekoliko sati posle postavljanja štetnih materijala da ih više nema, čime nestaju i dokazi da je počinjeno krivično delo – objašnjava Drakulićeva.

J. Beoković

--------------------------------------------------------------------------

Iživljavanje nad vojnikom

Leskovac – Okružni sud u Leskovcu osudio je trojicu bivših pripadnika Vojske Srbije na višemesečne kazne zatvora zbog toga što su tokom odsluženja vojnog roka zlostavljali jednog vojnika. U presudi, u koju je agencija Beta imala uvid, navedeno je da je Dalibor Ristić osuđen na tri, a Vladica Cvetković i Žarko Ilić na po dva meseca zatvora. Oni su prošle godine u novembru tokom odsluženja vojnog roka u Leskovcu svog druga iz vojske I. S. svukli golog, tukli ga i iscrtavali mu figure po telu, a sve to su snimali mobilnim telefonom.

Incident se desio u ambulanti vojnog garnizona gde su mladići bili raspoređeni na služenje vojnog roka. Na petominutnom snimku, u koji je agencija Beta imala uvid, osuđeni su snimali genitalije I. S. Prikazano je i kako po njegovom telu crvenim flomasterom šaraju krugove, krstove i ispisuju reči nejasne sadržine.

Na snimku se vidi kako se I. S. opire, a drugovi ga šamarima primoravaju da gleda u kameru mobilnog telefona. U jednom momentu mladić uspeva da se istrgne iz ruku zlostavljača, zaklanja oči rukama i rida od plača. Snimak se završava uplakanim mladićevim licem.

Beta

[objavljeno: 26/12/2008]

Nastavak na Politika...