Izvor: Vostok.rs, 19.Apr.2014, 20:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romsko pitanje cepa Evropu
19.04.2014. -
Pravobranioci osuđuju evropske zemlje jer nisu uspele da pruže zaštitu Romima, koji žive na njihovim prostorima, Međutim eksperti smatraju da situacija nije tako jednostavna.
Prema podacima Amnesty International, veliki broj od 10-12 miliona Roma, koji žive u Evropi, suočeni su sa „svakodnevnom pretnjom prinudnog iseljenja, policijskih pritisaka i napada“. „Umesto da se prizna, da je postojeća situacija rezultat nesposobnosti da se obezbedi poštovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ljudskih prava Roma, određeni evropski lideri odlučuju se da optužuju neposredno Rome“,- iznosi se u izveštaju pravobranilačke organizacije.
Ilustracija za navedeno je članak iz švedskog lista „Dagens nuheter“. Prema podacima lista, ubedljiva većina prosjaka na ulicama švedskih gradova su rumunski Romi. Iako vodeće evropske zemlje pružaju Rumuniji finansijsku pomoć, izdvajaju milijarde, samo je mali deo namenjen poboljšanju uslova romskog stanovništva unutar zemlje, da bi se smanjila migracija lokalnih Roma na Zapad.
To se ne odnosi samo na Rumuniju, nego i Mađarsku, Slovačku i druge zemlje Istočne Evrope. Prema mišljenju zapadoevropskih političara, odgovornost za svoje Rome oni su prebacili na imućnije susede uz Evropske unije, uz pretnje, da će u protivnom biti preduzete sankcije, čak u formi isključenja iz EU.
Ne iznenađuje, da zadnjih godina zapadnoevropsko javno mnjenje sve više naginje desnici. Ovde politika sledi sociologiju. Na primer, novi premijer Francuske Manuel Vals poznat je svojom neprimirljivom pozicijom prema romskim „nomadima“ iz Istočne Evrope. „Samo manji deo cigana želi integraciju“,- smatra on. A 77% francuza, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, slažu se sa Valsom.
Odbojnost prema Romima ima potpuno objektivnu pozadinu, smatra politički analitičar, kandidat istorijskih nauka, načelnik Centra etnopolitičkih i međudržavnih konflikta Instituta za Evropu RAN Pavel Kandelj.
- Razlog odbojnog odnosa prevenstveno je u tome, što oni u svojoj većini ne rade i ne žele da rade. Naravno da ima suprotnih primera, uglavnom među stalno naseljenim Romima. Ali njih je malo.
Nakon ulaska u EU zemalja Istočne Evrope – Mađarske, Rumunije, Slovačke, gde je nastanjen najveći deo evropskih Roma, njima se pružila mogućnost slobodnog kretanja i odlaska tamo, gde je viši životni standard, gde postoji razgranati sistem socijalnih dotacija. A čak ukoliko ih ne koriste, - u bogatim evropskim zemljama Romi imaju znatno veće mogućnosti za povećanje svog životnog standarda na način, na koji su navikli. Odavde proističe njihova masovna migracija na Zapad. Iz toga proističe i oštra reakcija stanovništva i vlasti Zapada. Pošto se radi o suočavanju dva različita načina života, koji malo šta imaju zajedničko. Rome treba ili štititi, ili istiskivati. Jednostavnije je istiskivati.
Dovoljno je čudno, da je upravo u Evropi, koja je poznata svom tolerantnošću i privrženošću poštovanju ljudskih prava, - romsko pitanje poprimilo neviđenu oštrinu. Očigledno da pritisak migracionih tokova na infrastrukturu i socijalno tkivo evropskog društva spada u najsloženije probleme, sa kojima se suočava EU. Doktor istorijskih nauka, vodeći saradnik Centra evropskih i američkih istraživanja Instituta etnologije i antropologije RAN, rukovodilac Federalne nacionalno-kulturne autonomije ruskih Roma Nadežda Demetr govori.
- U svim zemljama, koje su nekada pripadale sovjetskom bloku, Romi možda i nisu živeli izuzetno dobro, ali imali su manje-više dostojan život. Geopolitičke promene Romi su prihvatili sa entuziazmom. Ali se situacija okrenula protiv njih. Jer Romi većim delom nemaju obrazovanja, a 80% je nepismenih. I oni ne mogu da nađu sebi mesto u novom svetu. Romi su odbačeni na socijalno dno i potpuno su marginalizovani. Potrebni su specijalni programi adaptacije Roma za normalan život, kojih je, uzgred, u Evropi – dovoljno. Zašto ovi programi ne funkcionišu – to je pitanje za sebe.
8. aprila je bio Međunarodni dan Roma. U Briselu je održan specijalan samit, koji je posvećen romskom pitanju. Zanimljivo, da od 30-tak izlagača, gotovo da nije bilo Roma. Oni ne slušaju Rome. Niko specijalno ne istiskuje Rome. Ali lokalno stanovništvo zaista ima averziju prema romskim prosjacima. Ljudi misle da su svi Romi takvi. Ali to je daleko od istine, I šta se tu može učiniti? – samo obrazovanje može da pomogne Romima da se adaptiraju savremenoj realnosti.
Po svemu sudeći, za romsko pitanje nema brzog i civilizovanog rešenja. Biće potrebni veliki napori, da Evropa sa svojim brojnim nivoima, postane homogena sa pozicije socijalno-ekonomskog razvoja, da politika nacionalnih vlada postane jasno osmišljena i pravedna prema svim etničkim grupama, koje žive na njenoj teritoriji, a mentalitet evropskog društva bude sposoban za uzajamno razumevanje i postizanje razumnih kompromisa.
Sergej Duz,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
.jpg)
