Izvor: Politika, 12.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Riba zvana panga

Kupcima se na istoj tezgi nudi filet pangasiusa, ali i ova riba, kao smuđ, som i list, po dvostruko višim cenama. Uvoznici pozivaju inspekciju da stopira prevaru

Vijetnamska riba pangasius koja je zbog neutralnog ukusa uspela da ostvari rekordan proboj na gotovo sva svetska tržišta, u Srbiji se odomaćila kao – kameleon. Za četiri godine koliko se prodaje kod nas promenila je više „uloga”, i sada se u ribarnicama, diskontima, pa i velikim trgovinskim lancima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potura kao svež ili filetiran list, somovina ili smuđ. Prema tvrdnjama pojedinih uvoznika i trgovaca koji su juče reagovali na tekst u „Potrošačkoj politici”, reč je o klasičnoj obmani potrošača koju niko ne sankcioniše. Oni tvrde da ovoj ribi ništa ne fali, tako da postoje različita mišljenja o njenom kvalitetu, ali je istina da je posebna vrsta koju treba tako i deklarisati. Kao takva treba da ima odgovarajuću cenu, a ne da služi za ostvarivanje ekstraprofita onima koji zloupotrebljavaju neznanje potrošača.

– Kada je tek stigla u Srbiju, prodavali su je kao filete smuđa, jer je i smuđ jako cenjena riba. Posle su je nudili kao soma. Panga nije som, tvrdim da je kvalitetnija od soma. Onda su se dosetili da je odmrznu i stave na drugi deo „tezge” i prodaju kao filet lista, ali za 900 dinara. To treba kažnjavati – kaže za naš list Ranko Rajović, vlasnik „Mineti grupe”, takođe uvoznika ribe.

Korektno je, dodaje, prodavati je kao filet pange, jer to jeste, i tako uostalom i stoji na deklaraciji kod onih uvoznika koji žele pošteno da je prodaju na našem tržištu. Prema rečima Rajovića, ribe list na našem tržištu „uopšte nema ili je ima vrlo malo”. Onaj pravi list bi koštao pet puta više od cene koja je u ponudi na našem tržištu.

Mnogi su izgleda pokušali i uspeli da zarade na skupocenom listu.

– Pre više godina jedan uvoznik je na naše tržište dopremio nekoliko šlepera ribe flander iz Poljske, koji ima isti oblik kao list. Ali to je riba iz poljskih reka, sa tvrdim mesom i teška za jelo. Kilogram lista tada je koštao pet, šest maraka, a ova riba marku. Hteo je da je podvali, ali kada je video da ne može da je proda velikim ribarnicama, morao je da je vrati dobavljaču – objašnjava naš sagovornik.

Podvale na tržištu uvozne ribe i izjave zvaničnih institucija da je ipak sve u redu otvorile su juče polemiku među uvoznicima, malim i velikim, trgovcima, zabrinutim potrošačima. To je potvrdilo da razloga za kontrolu ima, naročito u vreme posta kada se riba više konzumira. U tržišnoj inspekciji, međutim, juče nam je rečeno da je ovaj deo u nadležnosti veterinarske, odnosno poljoprivredne inspekcije. Pogođeni, manji uvoznici i porodične firme, ipak pozivaju inspekciju da pročešlja poslovanje svih uvoznika i pruži pravu informaciju kupcima.

Potrošači bi, kako savetuju u lancu uvoza i distribucije ribe, trebalo da obrate pažnju i na one koji prodaju već pripremljenu ribu u restoranima i supermarketima. To je mesto na kojem su podvale, posebno gotovog lista, još neprimetnije.

– Prodajemo filete pangasiusa i tvrdim da je reč o robi koja je kvalitetna i prošla je sve kontrole. Danas kupci ne žele da ih kupuju u strahu da im podvaljujemo. Hoću da se zna ko šta prodaje, a ja stojim iza svoje robe – kaže Gordana Marić, vlasnica ribarnice „Amigo trejd”.

Mnogi trgovci koji su nas juče kontaktirali kažu da je loptica u dvorištu velikih uvoznika, ali i najvećih trgovaca. Ako svež list košta 1.850 dinara, kako kilogram fileta može biti samo 800 dinara, pitaju. Kada se očisti od glave, kože i kostiju od lista ostaje jedva pola kilograma fileta. Nema logike da bude jeftiniji od 1.500 dinara, kažu naši sagovornici.

– Imam kod sebe kesu od pet kilograma fileta navodno svežeg lista. Prodaje ga veliki trgovac koji tvrdi da ima najpovoljniju cenu. Spreman sam da ovo odnesemo u inspekciju i tvrdim da će se pokazati da je reč o pangasiusu. Znam, jer se ovim poslom bavim više od 30 godina – kaže jedan vlasnik ribarnice koji je potvrdio da je konkurencija već juče povukla robu u koju se može sumnjati.

Neki naši sagovornici juče su tvrdili da ovo nije jedina prevara na tržištu. Naši zakoni su, kažu, u nekim odredbama rigorozniji od evropskih, ali u nekim delovima i te kako ima prostora za malverzacije. Sve probleme prati, očigledno, nepravilno ili nepotpuno deklarisanje proizvoda.

– Skuša je još jedan primer za to – imate onu koja u sebi sadrži više od 25 odsto masnoće i kvalitetnija je, ali opet u prodaji je i ona sa manjim procentom masti koja je jeftinija i stiže iz toplih mora. U kvalitetu ima razlike, ali niko od dobavljača ove jeftinije neće istaći da je reč o „posnijoj” skuši. Kupci zbog 20 dinara manje kupuju ovu drugu, misleći da su kupili najkvalitetniju iz Irske ili Škotske – kaže Marićeva.

I danas se među trgovcima ribom prepričava događaj kada je u jednom poznatom beogradskom hotelu Nemcu, specijalisti za lignje, umesto najkvalitetnije i najskuplje patagonike koju je tražio, poslužen ileks, što, po tvrdnji Ranka Rajevića, nije lignja.

– Sramota. Svačim se služe. Na tržištu imate najkvalitetniju patagoniku (sa područja Foklanda) koja je sitnija i mekša, kalifornijku (iz Kalifornije) koja je tvrđa i krupnija lignja i ileks ono što zovu lignjom, a ona to nije – kaže Rajević.

Ivana Albunović - Jelica Antelj

[objavljeno: 13/03/2009]

Nastavak na Politika...