Izvor: Blic, 29.Jul.2016, 06:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REKORDERI U LJUBAVI Vujka i Vojimir Tomićević u braku već 72 godine
Baka Vujka (90) i deda Vojimir (92) Tomićević iz Ivanjice rekorderi su u najtežoj ali i najlepšoj životnoj disciplini - ljubavi.
Njih dvoje već 72 godine uspešno savladavaju sve prepreke bračnog života i kažu da se vole isto kao davne 1944. kad su se venčali. Tomićevići se rado sećaju prosidbe i šale se na taj račun.
- Bio u selu neki čovek koji me mnogo nervirao, zvao se Vojimir. Kada su mi rekli da treba da me isprose za Vojimira, ja odmah rekoh da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neću. Zamalo sve da propadne. Otac mi je tada rekao da je Vojimir iz poštene i čestite porodice, nema mnogo, ali je dobar čovek. To je presudilo, i evo posle 72 godine, nije bilo trenutka da sam se pokajala - kaže Vujka.
Počeli su sa dva zemljana tanjira i jednom šerpom, a danas imaju ono što vredi više od sveg blaga na svetu - dve ćerke i po četvoro unučiča i praunučića. Pričaju da bi, kad bi se nekim čudom opet vratili na početak, opet sve isto uradili jer su, kažu, lepo proživeli.
- Nikada joj nisam rekao ružnu reč, ona mi je supruga i prijatelj, najbolji kog sam imao - priča deda Vojo, koji je u penziju otišao kao vojno lice. Seća se dana kad su zbog posla morali da se sele iz grada u grad.
- Bio sam odan i pošten vojnik, pa me ostaviše da radim pri vojsci. Imao sam samo dva razreda škole, pre podne sam radio vojničke poslove, a po podne pohađao školu. Dođem uveče kući, a moja Vujka sama sa decom, sve završi i sačeka me s večerom. Nadaleko nije bilo takve domaćice. Kad spremi krofne, prste da poližeš - priča deda Vojo, i nežno grli svoju suprugu. Baka Vujka se sa setom seća vremena kada je vladalo siromaštvo u materijalnom, ali bogatstvo u ljudskom smislu.
- Kada su Voja ostavili u vojsci, rešila sam da napustim selo i krenem s njim, suprug mi je, treba da budem uz njega. Sećam se kada smo se selili iz Aleksinca u Niš, na jednom vojnom vozilu dve porodice, ali nama nije bilo tesno, poštovali smo se, družili. I nikad nisam gledala unazad, samo napred - priča baka Vujka.
Kad bi nas bog uzeo zajedno
- Stari smo, nemamo više želja, osim da su nam mladi zdravi i srećni, to nam je najvažnije. Ako smo zaslužili tu poslednju želju, voleli bismo da nas Bog uzme zajedno. Tolike godine smo lepo proživeli, lepo bi bilo da zajedno i krenemo kad dođe vreme - kaže baka Vujka.
.jpg)
