Izvor: RTS, 15.Avg.2009, 21:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pripreme za pandemiju

Zbog masovnijeg obolevanja od novog gripa tokom jeseni i zime, očekuje se odsustvovanje s posla velikog broja građana i preduzeća bi trebalo da naprave planove za rad u takvim okolnostima, kaže epidemiolog Branislav Tiodorović. Domaća preduzeća nisu zabrinuta zbog širenja virusa.

Član Radne grupe Ministarstva zdravlja za praćenje virusa novog gripa Branislav Tiodorović izjavio je da se zbog masovnijeg obolevanja od novog gripa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << H1N1, tokom jeseni i zime, očekuje odsustvovanje s posla velikog broja građana i da bi preduzeća već sada trebalo da naprave planove za rad u takvim okolnostima.

Firme u Srbiji još nisu zabrinute što bi epidemija mogla drastično da promeni radne navike. U Fabrici specijalnih zaštitnih maski u Gornjem Milanovcu, jedinoj te vrste na Balkanu, kažu da, za sada, posluju samo van zemlje. Osim tendera za osam miliona zaštitnih maski za zdravstvene radnike, narudžbi u Srbiji gotovo da nema.

Jedina firma koja je za sada naručila zaštitne maske jeste "Telenor", i to 6.000 komada. Uz to, u svim objektima te kompanije postavljeni su plakati upozorenja o simptomima novog gripa. U većini preduzeća zbog gripa nisu baš zabrinuti.

Građevinci čekaju odluke nadležnih za pandemiju i smatraju da su u prednosti jer većinu poslova obavljaju na otvorenom. Na konkretne korake čekaju i u preduzeću "Srbijašume".

Evropa se uveliko sprema. Gradski prevoznik u Beču planira vakcininaciju svih zaposlenih.

Tiodorović je Tanjugu rekao da talas gripa neće biti jak i da se očekuju uglavnom lakše kliničke slike, ali da će Radna grupa svakako dati preporuke za rad i funkcionisanje različitih sektora u zemlji.

Kako je rekao, ta grupa je još pre tri godine, "kada je bio aktuelan ptičiji grip, opasniji od meksičkog", napravila predloge i planove za različite delatnosti - školstvo, trgovinu, lokalne zajednice, predškolske ustanove, banke, javna preduzeća i da se on trenutno usklađuje sa potrebama u sadašnjim okolnostima.

Prema Tiodorovićevim rečima, nema razloga za paniku, ali mere treba preduzeti na vreme kako bi se spremno dočekala dva ili tri udarna talasa virusa H1N1, koja se očekuju tokom jeseni i zime.

"Najvažnije je obezbediti da oni koji su bolesni, imaju temperatruru ili neku respiratornu infekciju, ne dolaze na posao i da poslodavac bude svestan da je u suprotnom to i za njega šteta", upozirio je Tiodorović.

Naglasio je i da treba obezbediti dovoljne količine zaštitnih sredstava i voditi računa o higijeni kako bi se smanjili rizici prenošenja.

Epidemiolog je dobrim ocenio to što virus u "našim uslovima" ne može da deluje kao na južnoj hemisferi ili Velikoj Britaniji, gde je znatno niža temeperatura i veća vlažnost vazduha što "pogoduje" širenju virusa.

Ugrožene grupe

"Treba razmišljati o tome kako će usled masovnije zaraze biti zbrinuto socijalno ugroženo stanovništvo koje nema mogućnosti da bude u kućnoj izolaciji kao i za tu svrhu mogućnost korišćenja objekata koji do sada nisu bili u upotrebi", rekao je Tiodorović.

Kako je ocenio, ukoliko se vakcina za grip dobije uskoro, prvo bi trebalo vakcinisati decu, mlade i stanovništvo koje se bavi poslovima gde postoji opasnost da dođu u kontakt sa obolelima, kao što su zdravstveni radnici.

Bez obzira što je Srbija već naručila tri milona doza te vakcine, koja bi prema rečima Tiodorovića, mogla u najboljem slučaju da stigne krajem novembra, pitanje je kada će ona i biti isporučena, jer mnoge zemalje već "čekaju u redu".

"Ukoliko bi vakcina stigla u novembru, udarni talas koji se očekuje krajem jeseni i početkom zime bio bi dočekan sa što više otpornih ljudi", rekao je Tiodorović.

Većina sa lakšim simptomima

Govoreći o procenama da će na jesen oboleti više od dva miliona stanovništva, Tiodorović je rekao da se očekuje da oko 2.000 ima težu kliničku sliku, što će zahtevati intenzivnu bolničku negu, a da će većina imati lakse simptome i da im možda neće biti ni neophodna lekarska pomoć.

Takođe je dodao da za sada "postoji dovoljno ljudskih i materijalnih resursa u zdravstvenim ustanovama", ali da ipak treba razmišljati šta da se radi u slučaju da zatreba još respiratora ili drugih sredstava, gde će najugroženiji biti smešteni radi izolacije.

Tiodorović je dodao da dosadašnih 128 registrovanih slučajeva obolevanja u Srbiji nije konačna cifra i da je na brojnim manifestacijama organizovanim u Srbiji sigurno bilo još onih koji su imali grip, ali da nisu laboratorijski potvrđeni, jer su simptomi bili blagi.

"To je vrlo moguće i nije retkost ni u Evropi, jer uglavnom dominiraju laki oblici, poput prehlade ili respiratorne infekcije laganog tipa", objasnio je Tiodorović podsetivši da su najugroženiji mladi pošto stariji imaju viši nivo imuniteta zbog ranije preležanih virusa.

Tiodorović je, takođe, podsetio da svaka pandemija, pored zdravstvenog ima i ekonomske posledice, ali da se ipak, za sada, ne očekuju katastrofalni gubici.
Pogledaj vesti o: Grip

Nastavak na RTS...