Izvor: Blic, 18.Mar.2016, 15:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Održana zajednička molitva za mir u Bajrakli džamiji

U Bajrakli džamiji danas je održana molitva za mir, a tom prilikom je poručeno da napadi na bilo čije hramove predstavljaju nedopustive napade na božije kuće, ali i napad na kulturu jednog naroda.

Molitvu za mir predvodili su muftija Muhamed Jusufspahić, otac Aleksandar Praščević, fra Leopold Rohmes i rabin Isak Asiel, a prisustvali su predstavnici vlasti, diplomatskog kora i brojni građani i vernici.

Praščević je zahvalio Islamskoj zajednici Srbije i kulturnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << društvu ''Gajret'' za poziv na molitvu za mir.

- Ovim ste ukazali veliku čast i ljubav SPC-u koja se uvek trudi da pruži i uzvrati ljubav svima bez obzira na veru, naciju, kulturu i različita ubedjenja. Danas sabrani u nadi i ljubavi, a ispunjeni verom u jednoga Boga svedočimo da smo deca božja posvećena očuvanju i razvijanju medjusobnog poverenja, saosećanja i uzijamnog davanja u ljubavi - rekao je Praščević.

Podsećajući da je u noći između 17. i 18 marta 2004. godine zapaljena i Bajrakli džamija, muftija Jusufspahić rekao je da je medju ljudima koji su bili ispred džamije, u rulji, bilo muslimana koji su bili hrabri da dodju i budu sa svojom džamijom.

Međutim, kako je rekao, bilo je i hrišćana koji su došli da spreče one koji hoće da poharaju u njihovo ime.

U noći između 17. i 18. marta 2004. godine spaljene su Bajrakli džamija, niška Islam - agina džamija, a napadnute su novosadska i zvornička džamija, kada je bespovratno izgubljeno veliko kulturno istorijsko blago Beograda, Niša, ali i zemlje, rečeno je na konferenciji nakon molitve.

Tom prilikom je navedeno i da je paljenje džamija predstavljalo reakciju napada na 17-martovske dogadjaje na Kosovu i Metohiji u kojima je stradao veliki broj pravoslanih hramova, bisera srednjovekovne vizantijske umetnosti i arhitekture.

Kako je navedeno, sreća se ne može graditi na ruševima tuđe nesreće.

U današnjem vremenu razvijenih komunikacija, ekonomske povezanosti, turizma, zbližavanja različitih svetova - džamije uz srednjovekovne srpske manastire predstavljaju prave svedoke ljudske tolerancije, međusobnog prožimanja različitih kultura, ljudske koegzistencije kroz vekove.

Tom prilikom je istaknuto i da je cilj da se digne glas i da se bori protiv uništavanja kulturnog blaga i kulturne baštine bilo kojeg naroda i da se kulturna baština izdigne iznad niskih pobuda svakoga, te da se sačuva za pokoljenja koja dolaze.

Nakon molitve otvorena je izložba ''Naši hramovi - naša amanet'' u okviru koje su posetioci imali priliku da vide arhivska dokumenta iz osmanskog perioda.

U okviru izložbene postavke posetioci su mogli da vide i najstariji primerak kurana na Balkanu.

Nastavak na Blic...

RTS: Održana Molitva za mir u Bajrakli džamiji