Izvor: RTS, 14.Feb.2016, 09:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakav hleb jedemo

Potrošnja hleba i peciva u Srbiji je opala za 17,5 odsto. Svaki stanovnik sada pojede oko 83 kilograma hleba godišnje, dok je pre devet godina kupovao 101,8 kilograma, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Manje se jede i proizvodi, između ostalog, iz zdravstvenih razloga i smanjenja broja stanovnika. A, kvalitet onoga što se kupi, često se dovodi u pitanje.
Parče hleba uz obrok preporučuje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se zbog unosa žitarica i vitamina B - ali ne parče bilo kakvog hleba.

Nutricionistkinja Rada Vejin kaže da beli hleb svakako treba izbegavati zato što on osim čistih ugljenih hidrata, odnosno skroba, ne sadrži ništa vredno.
"Preporučuje se hleb od više vrsta brašna, inetegralnih brašna, to je ječam, raž, ovas, heljda", kaže Vejin.
Takav hleb, često je višestruko skuplji od belog. Nije retkost, nažalost, da se od njega razlikuje samo po boji.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije objašnjava da je reč o najobičnijem hlebu od najobičnijeg brašna, tip 500 ili tip 700, 850, "koji se poprska nekim ljuspicama i to je sve".
"Kada je u pitanju ražani hleb, po Pravilniku o kvalitetu hleba ražani hleb treba da ima 30 posto raži u sebi. Ali ne postoji nijedna laboratorija, nijedna akreditovana metoda kojom vi možete utvrditi da li u tom hlebu ima 30 posto raži, jedini uslov da se to proveri je da inspektor bude u procesu proizvodnje, što se ne dešava, i tu su najveće zloupotrebe", kaže Papović.
Obmanjivanje može biti opasno po zdravlje kupaca, posebno za dijabetičare koji konzumiranjem obojenog hleba unose više šećera nego što bi smeli. Pekari tvrde da malverzacija nema i da je hleb koji mese - kvalitetan.
"Događalo se da su nekim bojama, poslastičarskim koje nisu bile štetne, bojilo testo, ali nikada to nije bilo štetno. Međutim, govorimo o sastavu - jako je bitno da građani Srbije, potrošači, mogu da pročitaju sastav hleba i prema sastavu kupuju to što piše", kaže Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije.
Koliko sastav sa deklaracije zaista odgovara onom koji je u hlebu, proveravaće se u kontrolama, najavljuje poljoprivredna inspekcija. Svaki treći potrošač koji im se žalio na pekarske proizvode, bio je u pravu.
"U proteklih šest godina, od 7.287 kontrola pekara i pekarskih proizvoda, u 2.022 slučaja konstatovali smo nepravilnosti. Najčešće nisu uspostavljeni sistemi bezbednosti hrane, nedovoljno je uspostavljena sledljivost sirovina, sporna je higijena proizvodnog pogona", navodi Ministarstvo poljoprivrede.
Jedini način da budete potpuno sigurni kakav hleb jedete, jeste da ga pripremite kod kuće. Savet iskusnih zanatlija za one koji ga kupuju jeste da biraju onaj teži i zbijeniji.

Nastavak na RTS...