Izvor: Politika, 17.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fizička aktivnost prevencija raka

Dugočasovno sedenje i ležanje povećavaju šansu za nastanak gojaznosti, a samim tim i za rak

Stručnjaci su utvrdili da postoji nekoliko činjenica koje povezuju gojaznost i pojavu karcinoma, a to se pre svega odnosi na dokazanu vezu između hormonske ravnoteže u organizmu i viška kilograma. Studije pokazuju da salo oslobađa hormone, recimo estrogen, što je jedan od alarma za pojavu raka dojke, od koga u Srbiji svake godine oboli oko 4.000 žena. Lekari ukazuju na to da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fizička aktivnost štiti i od nastanka raka materice i creva. Dugočasovno sedenje i ležanje povećavaju šansu za nastanak gojaznosti, a samim tim i pojavu raka.

Vitke i mlade osobe imaju težak zadatak pred sobom, a to je da održavaju idealnu telesnu težinu kroz sve faze života koje dovode do gojenja – porođaj, brak, obavljanje sedećeg posla, menopauza... Onima koji imaju nekoliko kilograma viška ne savetuje se držanje iscrpljujućih dijeta, jer se obično po njihovom prestanku kilogrami vraćaju. Sat vremena fizičke aktivnosti dnevno i konzumiranje niskokalorične hrane, prema savetu stručnjaka, pomoglo bi da mnoge osobe dožive takozvanu zdravu starost.

Svakako je najteže onima koji celoga života kubure s viškom masnih naslaga, koji su mnogo puta držali dijete, pili razne lekove za umanjenje apetita, ali bez rezultata. Takvim ljudima se preporučuje odlazak stručnjaku za ishranu, koji im može pomoći da i gojaznost, kao faktor rizika za nastanak teških oboljenja, svedu na minimum.

– Osnovno pravilo za svakog pojedinca jeste da nauči da sluša poruke koje mu šalje telo. Često ignorišemo SOS signale organizma, koji u samom startu minimizuju simptome bolesti. Upravo da bismo preduhitrili teške poremećaje i oboljenja organizma treba da se baziramo na preventivu, što bismo mi treneri rekli, da unesemo malo sporta u svakodnevicu. Kad je u pitanju fitnes, aerobne aktivnosti nižeg intenziteta su od bitnog značaja za smanjenje telesne težine, pomažu psihičkom rasterećenju i smanjuju stres. Obično ih preporučujemo svim generacijama jer ne zahtevaju previše napora. I šetnjom kroz prirodu, laganim džogiranjem, vožnjom bicikla ili plivanjem mogu se opskrbiti ćelije u telu potrebnim kiseonikom – istakla je Dragana Rodić, novinar i trener fitnesa.

Naša sagovornica dodaje da ukoliko neko do sada nije imao vremena da se rekreira, treba da počne sa šetnjama od sat vremena, tri puta nedeljno, i tako mesec dana. Zatim bi trebalo da usledi mesec laganog trčanja u kontinuitetu, tri puta nedeljno, a onda i uključivanje u neki vid rekreacije, gde stručnjaci za fizičku kulturu mogu da upute osobu u program treninga koji odgovara njegovim fizičkim karakteristikama.

I obavljanje poslova u domaćinstvu može mnogo da pomogne u sagorevanju kalorija, poput usisavanja, pranja podova, rada u bašti, košenja travnjaka... Stručnjaci kažu da se za sat okopavanja bašte izgubi 180 kalorija.

Vođenjem zdravog načina života, kako objašnjavaju medicinari, ne smanjuje se samo rizik od nastanka karcinoma, već i drugih oboljenja – infarkta, dijabetesa i šloga. Zbog toga svaka osoba mora da izračuna takozvani indeks telesne mase, koji se može dobiti tako što se težina deli sa kvadratom visine. Recimo, ako neko ima 65 kilograma i visinu od 1,70 metara, njegov indeks iznosi 22,5. Oni kojima je ovaj indeks manji od 18,5 spadaju u grupu pothranjenih osoba, oni kojima je indeks do 24,9 imaju idealnu telesnu težinu, dok oni kojima ova vrednost prelazi broj 30 spadaju u grupu gojaznih. Osim ove stavke, važno je meriti i obim struka, jer je nagomilavanje masnih naslaga oko njega veoma opasno za pojavu kancera i drugih bolesti. Rizik imaju muškarci kojima obim prelazi 94 centimetra, a žene kojima je obim struka veći od 80 centimetara.

D. D. K.

[objavljeno: 18/10/2008]

Nastavak na Politika...