Izvor: Blic, 23.Apr.2015, 17:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đurović: Do kraja godine više od 30.000 ljudi tražiće azil u Srbiji

Srbija treba da uzme u obzir veliki talas migracija koji se dešava preko Mediterana, ali isto i preko Balkana, jer podaci od početka godine govore da je više od 9.000 ljudi zatražilo azil i ako se ovaj trend nastavi, do kraja godine imaćemo više od 30.000 ljudi koji će da zatraže azil u Srbiji, izjavio je danas izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Đurović je rekao Tanjugu da ta brojka predstavlja samo jedan deo celokupnog broja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << migranata, imajući u vidu da se najveći broj njih i ne obraća našim organima i institucijama, već pokušava da svoj put nastavi dalje.

Najviše azilanata iz Sirije

Đurović je naveo da najveći broj ljudi dolazi iz Sirije, više od 3.600, potom iz Avganistana - 2.700, iz Iraka - više od 500, ali i iz mnogih drugih zemalja iz kojih dolaze ljudi koji beže, pre svega od progona i opasnosti.

- Moramo da znamo ko se nalazi u Srbiji, kakva im je zaštita potrebna, ljudi se moraju registrovati i moraju im se izdati lične isprave dok god se oni nalaze u Srbiji. Njihova namera da odu dalje ne sme da bude prepreka za nas da im obezbedimo zaštitu koju smo dužni, po Konvenciji o statusu izbeglica i po Ustavu, a to je da svakom ko beži od progona pružimo makar privremenu zaštitu - istakao je Đurović.

- Treba naglasiti da ima više od 1.600 dece u ovoj grupi tražilaca azila u Srbiji, a od tog broja 850 njih je bez pratnje jednog roditelja - napomenuo je izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila .

Prema njegovim rečima, ljudi se u proseku zadržavaju od sedam dana do dve sedmice u Srbiji, ali to ne znači da neće ostati duže, ukoliko prelazak granice i njihova želja ka Evropi bude nekako onemogućena, pre svega graničnim kontrolama i dužim boravkom u Srbiji.

- Postavlja se pitanje šta ćemo da radimo sa njima. Razlozi za njihov dolazak u Srbiju su pre svega teška situacija na Bliskom Istoku, u Siriji, Iraku i Libiji. Ljudi koji dolaze, sve više su motivisani da spasu goli život, a sve je manje onih koji beže iz ekonomskih razloga. Kada su ljudi očajni, vi prosto ne možete da ih zaustavite i to je nešto što prosto moramo imati u vidu - kaže Đurović.

On je istakao da se tim ljudima mora obezbediti adekvatan prihvat i da treba povećati kapacitete. Takođe, prema njegovom mišljenju, rešenje je dodeliti privremenu zaštitu svima onima koji dolaze iz Sirije, Iraka, gde ne mogu da se vrate, a što je očigledno iz izveštaja o stanju na terenu.

- Ljudi koji dolaze su stvarno izbeglice i njima je potrebno pre svega dati odgovarajući smeštaj, isprave i zdravstvenu zaštitu. Sve su to neophodni preduslovi da bi uopšte broj ljudi koji dolazi nekako naše društvo moglo da prihvati, a da se, sa druge strane, zaštiti naše stanovništvo - rekao je Đurović.

On je naglasio da ti ljudi neće nestati ukoliko mi žmurimo na njihovo prisustvo i da Srbija mora da poveća kapacitete i ti ljudi se moraju uvesti u legalne tokove.

Đurović je poručio da su ljudi bez papira, poput onih koji su putovali morem do Italije u prethodnih nekoliko dana i koji su stradali, izloženi krijumčarima i svima onima koji žele da zloupotrebe njihov ranjiv položaj.

 - Svedoci smo bili da i u Srbiji ljudi stradaju. Ne na moru, ali isto od ruke krijumčara - bilo tako što su transportovani na nehuman način, bilo tako što se tretiraju kao roba, ili su izloženi seksualnoj, radnoj i svim drugim vrstama eksploatacije - kaže Đurović.

On kaže da je situacija po pitanju broja migranata koji se kreću na putu ka Evropi zaista ozbiljna, a na to ukazuju upravo i reakcije EU, koja kroz svoje hitne planove i kroz program od 10 tačaka pokušava da iznađe rešenje za problem sve većeg broja ljudi koji dolaze.

- EU je opredeljena da se, pre svega, izbori sa krijumčarima. Po njihovim stavovima, krijumčari su oni koji su glavni u omogućavanju krijumčarenje i dalju migraciju ljudi i za sve nevolje koje pogode ove napaćene ljude na putu ka Evropi. EU je naglasila da će se boriti svim mogućim sredstvima da to zaustavi - rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, EU je istakla i da je kontrola spoljnih granica njen prioritet, kao i saradnja sa zemljama porekla izbeglica, ali i sa zemljama tranzita.

- EU je naglasila da u radu sa zemljama koje su tranzitne, može donekle da se reši ovaj problem, a tu je Srbija, koja je poslednja zemlja pre Šengenskog sporazuma - rekao je Đurović.

Imajući to u vidu, rekao je Đurović, od Srbije se očekuje da konsoliduje svoj azilni sistem i da omogući da sistem funkcioniše, kao i da unapredi sistem prihvata ljudi i da efikasnije kontroliše granicu i izbori se sa krijumčarima ljudi.

Nastavak na Blic...

RTS: Sve više zahteva za azil u Srbiji