Izvor: Politika, 31.Jan.2015, 22:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Almaški kraj čuvar duha starog Novog Sada

U Ulici zlatne grede, koju je Vasa Stajić nazvao ulicom srpskih intelektualaca, rođeni su Zmaj Jova i Đura Daničić, a tu je živeo i Laza Kostić

Novi Sad – Na današnji dan Novi Sad obeležava 267 godina otkako je1748. postao slobodan kraljevski grad. Istoričari kažu da su taj status građani, koji su se organizovali u tadašnjem Petrovaradinskom šancu, otkupili od carice Marije Terezije i time omogućili brži razvoj grada, do tada sputavan županijskom i vojnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlašću. Ali danas su u njemu građanske inicijative retke i nema uređene celine koja čuva duh prošlog vremena, kaže profesor Filozofskog fakulteta dr Nikola Grdinić, veliki aktivista za očuvanje Almaškog kraja, jednog od najstarijih delova grada.

Ipak, jedna takva građanska inicijativa uspela je 2005. godine, kada je u javnoj raspravi, prema rečima Grdinića, oboren urbanistički plan po kome je kroz taj kraj krivudavih, uskih ulica, bogat istorijom, trebalo da prođe tranzitni put, uz koga bi nicale neke nove zgrade. Zamišljeno je bilo da put prođe pored Almaške crkve, čiji je ikonostas pod zaštitom države. Uradio ga je Arsa Teodorović, koji je u tom kraju imao dve kuće, a u jednoj od njih atelje u kome su početkom 19. veka stasavali njegovi učenici, takođe poznati slikari, poput Nikole Aleksića.

– Veliki broj intelektualaca je tu živeo, radio, stanovao, naročito između dva svetska rata. Postoji autohtona inteligencija Almaškog kraja. Među njima, pomenuću književnika Milana Kašanina, naučnika Radivoja Kašanina, slikara Petra Dobrovića... Tamo su stanovali i kompozitori Isidor Bajić, Karolj Krombholc. I neoavangardni umetnici voleli su taj prostor blizu centra, tih i miran, s veoma specifičnom atmosferom – navodi dr Grdinić.

Stanovnik ovog kraja, u Ulici Matice srpske, bio je i advokat Ignjat Pavlas, koji je 25. novembra 1918. predsedavao Velikom narodnom skupštinom Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje, kada je doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji. A u Ulici zlatne grede, koju je Vasa Stajić nazvao ulicom srpskih intelektualaca, rođeni su Zmaj Jova i Đura Daničić, a tu je živeo i Laza Kostić.

Profesor kaže da je duh mesta ili „genius loci upravo ono što je posebno za Almaški kraj i zbog čega ga treba zaštititi.

– To su kratke, krive ulice, nepravilnog rasporeda, tako da kad skreneš levo ne znaš gde ćeš da izađeš. Tajanstveno i mistično, ali veoma prisno i intimno. Genius loci obuhvata i svest o ljudima koji su živeli na tom prostoru – navodi naš sagovornik.

Svi gradovi, prema njegovim rečima, imaju distinkciju starog i novog – kako grad ili njegov centar živi danas, i kako je nekada živeo. Država, kako kaže, ne treba mnogo da izdvoji za to da bi se stari kraj zaštitio: potrebno je urediti staze, vratiti kocku i kandelabre kakvi su nekada bili, postaviti table starih naziva ulica, ozeleniti prostor.

– Mogu da afirmišu taj prostor, da ga revitalizuju i udahnu mu nove sadržaje.To će ići sporim tempom u ovim lošim ekonomskim uslovima, ali će, verujem, ići. Važna je reafirmacija svesti ljudi kako bi shvatili šta je to što imamo. Mi to izgleda ne znamo da cenimo. Treba stranci da dođu da nam kažu da je to zanimljivo, da bismo mi onda videli da je to zanimljivo. Mi kao da se stidimo trščara i starih vremena – ističe dr Grdinić.

Nas sagovornik Novi Sad u urbanističkom smislu vidi kao „istoriju rušenja, od ’45. do danas”. U početku je to, navodi, bilo iz ideoloških razloga, a u današnjem vremenu pod jakom opsesijom neoliberalne ideologije, gde je sve, pa i urbanizam i arhitektura, biznis.

– Ako to država ne reguliše, ostaje na građanima da oni nešto svojom inicijativom pokušaju da učine. Da budemo građani, to nam niko ne može oduzeti – ističe dr Nikola Grdinić.

Snežana Kovačević

objavljeno: 01.02.2015

Nastavak na Politika...