Izvor: Vesti-online.com, 30.Okt.2014, 13:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Emigranti i u životu i na sceni

Dva emigranta, jedan radnik-fizikalac i drugi intelektualac, žive u podrumu kuće u bezimenoj zemlji u zapadnoj Evropi. Intelektualac je emigrirao iz političkih razloga, radnik da bi našao posao i zaradio novac - to je ukratko kostur komada "Emigranti" poljskog pisca Slavomira Mrožeka, napisanog 70-ih godina prošlog veka.

Ne znaju koja im je sledeća stanica: Marija i Mikloš na sceni

 

Mlada srpska rediteljka Marija Maki Lipkovski se odlučila za adaptaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ovog teatra apsurda, preplićući kroz čitavu priču segmente novih emigrantskih sudbina. U prvom redu svoje lične i svog životnog partnera Mikloša Mikija Barne, Mađara koji takođe živi zanimljivu iseljeničku priču. Njih dvoje su i glavni protagonisti i samo naizgled Mrožekov radnik i intelektualac, a zapravo su stvari mnogo kompleksnije - od bračnih, berlinskih, nacionalnih, do političkih performansa, od kojih je svaka u traženju svoje pozorišne maske i svojih neodsanjanih sloboda.

 

Gradovi na B

Boravak u Berlinu je, nažalost, vizom ograničen za ovo dvoje mladih ljudi, koji uskoro moraju da razmišljaju šta će im biti sledeća životna stanica - Beograd ili Budimpešta ili, kako kaže Mikloš u predstavi "svejedno koji od brojnih gradova na svetu koji počinju na B".

- Osećao sam se kao kod kuće i u Berlinu, Bolonji, Beogradu, ali moramo da idemo negde gde može da se radi i ako smo srećni - to je najvažnije!"

Mladi i beskrajno simpatični par Marija i Mikloš su godinu dana u Berlinu, ona sa stipendijom beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti na odseku režije, on novinar koji je prinuđen da radi nove gastarbajterske poslove kao kelnerisanje i slično da bi preživeo. Kad je Marija htela da napravi dramu sa dva lika, Mikloš se setio "Emigranata" i to im je poslužilo kao osnova.

- Drama inače traje dva sata kao sve stare drame, pa smo neke stvari izbacili jer bi predugo trajale - kaže Marija.

Mikloš dodaje:

- Na primer, kada gastarbajter pita intelektualca "Šta si ti, neki politički emigrant?", što danas nema smisla, jer nema zemalja u Evropi u kojima je politička situacija do te mere ekalantna da neko mora da pobegne. Ali, hteli smo ipak da ubacimo nešto vezano za politiku, a to je bila scena gde je mađarski predsednik izgradio megalomanski stadion u svom selu.

 

Rediteljka i novinar

Marija Maki Lipkovski je rođena 1989. godine u Beogradu, gde je odrasla i gde studira režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Bori se za ponovno rođenje srpske slobodne scene, a posebno je zainteresovana za odnos između pozorišta i filma.

Mikloš Miki Barna je rođen 1987. godine u Budimpešti, multimedijalni umetnik i novinar sa diplomom magistra TV i dokumentarne režije na Univerzitetu za film i pozorišne umetnosti u Budimpešti. Već nekoliko godina radi kao slobodni novinar i reditelj i kao glumac amater.

Predstavu su u junu izveli na festivalu Eks teatar fest u Pančevu, a onda su gostovali na berlinskom Ekspat-ekspo, kada im je direktor kamernog Engleskog pozorišta u Krojcbergu ponudio da odigraju više predstava u oktobru.

U komadu njih dvoje govore srpski, mađarski, engleski i nemački, a ponekad i italijanski, jer je Mikloš živeo četiri godine u Rimu.

- To sa različitim jezicima je bilo s ciljem da bude što intimnije i da bude deo nas. Imali smo naravno mali i neopravdan strah kako će to primiti publika, ali je drama apsurdna i to što pričamo na raznim jezicima deo je tog apsurda - kaže Marija.

Neobične video instalacije koje od trodimenzionalnog teatra prave dvodimenzionalne slike ubačene su da nadomeste scenografiju.

- Moja ideja je bila pozorište protiv filma, a kako je predstava pravljena za Srbiju i za festival, trebalo je da pokažemo s kojim problemima se suočavamo.

Nastavak na Vesti-online.com...