Izvor: Prva.rs, 20.Okt.2014, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bravo, Nikolić – Nikolić! Šta ćes sada!?
Je l' lepo kad se dobije nagrada u Srbiji?
- Kada se bilo šta dobije u Srbiji, a da nisu računi I kazne, lepo je. Kada ti nagradu dodeli žiri koji je sastavljen od eminentnih stručnjaka i profesionalaca, koji su se zaista bavili tvojim radom, dakle, analizirali, čitali, gledali, promišljali, nije lepo, nego je laskavo. I potvrda je da treba da nastaviš dalje. A često bi digao, odnosno digla ruke od svega.
Šta si rekla sebi kad si saznala da si je dobila (nagradu)? >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs <<
- Bravo, Nikolić - Nikolić… Šta ćes sada!? (Ne znam ništa o dobijanju nagrada. Istu reakciju sam imala i kada sam se upisala na FDU).
Šta ti je Slobodan Selenić rekao na prijemnom (dramaturgija na FDU) ?
- Svašta. Malo smo se preganjali. Bila sam drčna, kao i svaki hormonima zamađijani tinejdžer. Na kraju, pošto verbalnu bitku nisam mogla da dobijem, nadmeno sam pitala: “Da li sam sada slobodna?” On je odgovorio: “Slobodni ste, koleginice, k’o ptica na grani.” Posle je Lidiji Mišić, nasoj poznatoj vajarki, ženi Zorana Mišića, inače porodičnoj prijateljici, rekao: ”Kaži ovom derištu da dolazi kod mene na predavanja o drami dvadesetog veka.” Nisam stigla. Ubrzo je otišao, nažalost.
Ko te i zašto zove Plava grobnica?
- Periša Perišić, moj kum, tvoj kolega, zvao me je malo Dana Pirana, malo Plava Grobnica. To je manje imalo veze sa mojim dedom (Milutinom Bojićem), a više sa tim što nisam od raskida kad je o verbalnim sahranama reč. Nema veze sa tim što sam u jednom momentu bila plavuša. Slabo sam ja fatalna po muškarce…
Od pisanja se...
- Krivi kičma, pospešuje euforija, loše spava, divno leti, prave bore i ogromni telefonski računi (uglavnom strada pomenuti kum Periša Perišić).
Ko će da povampiri srpsko pozorište u 21. veku?
- Mina (Dragost), a možda i Nikola Zavišić i ja.
Omladina treba da čita i da ide u teatar jer...
- Jer je to stvar mentalne higijene. Gimanastika ganglija. A ko vežba, zlo ne misli.
Na šta nikada ne bi pristala?
- Ne bih pristala na to da umetnost prodam za pare. Za pare se rade tezge. Ono što potpisujem imenom i dvostrukim prezimenom jeste svakako nešto čega se nikada neću stideti. Ima tu mnogo matematike, težnja zlatnom preseku, citantnost kao odlika postmoderne, prebrajanja slogova, reference… Obožavam da se igram dok stvaram. Nije to nešto što se radi za novac. To se radi iz ljubavi. Svakako, mislim da i ono što se radi bez ambicije i strogo za novac, ipak, i uvek, mora da bude top notch.
Zbog čega se ne kaješ?
- Ja svoje pozorište prvenstveno živim. Slabo se kajem. Sve je u funkciji predstave.
Nikada ne bi umela da napišeš...
- Priručnik za Opštenarodnu odbranu, Udžbenik za veronauku, ciklus pesama za novi album neke turbofolk zvezde, himnu Srbije, uputstvo za montiranje gipsanih rozeta, govor premijera Srbije za zvaničnu posetu predsednika Rusije ili obraćanje premijera prilikom “prirodnih” katastrofa… Ima i dalje…
.jpg)
