Izvor: Večernje novosti, 25.Jul.2014, 11:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako su se Beograđani tokom okupacije borili sa crnom berzom

BEOGRAD pamti mnoga teška vremena, a skoro svako zlo doba bilo je praćeno crnom berzom i nemilosrdnim špekulacijama. O tome kako su naši stari preživeli mučne četiri godine okupacije u Drugom svetskom ratu razgovarali smo sa naučnim savetnikom Instituta za savremenu istoriju dr Kostom Nikolićem. On nas je podsetio da je najupečatljivija karakteristika svakodnevnog života pod okupacijom, pored nemačkog terora, bila takozvana crna berza, neizbežna pojava svakog teškog vremena. - Ratni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << profiteri preplavili su Srbiju i bezdušno cedili poslednju paru od onih koji nisu „uspeli da se snađu“, i koji su bili primorani na „saradnju“ sa špekulantima - objašnjava dr Nikolić. - Naravno, glavni krivac za takvo stanje bila je nemačka okupaciona politika. Inflatorni udar Razvojem rata na Istoku, ukazala se potreba potpune kontrole privrede u anektiranim i okupiranim zemljama. Plansko rukovođenje privredom bilo je unapred osuđeno na neuspeh ukoliko se nije zasnivalo na sistemu utvrđenih cena, i to ne samo životnih namirnica, već i nadnica, plata i celokupne robe na tržištu. - U okupiranim oblastima nije smeo da nastupi nikakav poremećaj u odnosu na cene u Nemačkoj - dodaje dr Nikolić. - Poremećaji u jednoj državi odrazili bi se na kompletnu evropsku privredu. Ali, kako je rat odmicao kontrola je sve više slabila, pa su tako, u Francuskoj, na primer, cene na crnoj berzi bile u proseku 10 do 12 puta veće od propisanih. Prvi inflatorni udar u Srbiji usledio je neposredno po okupaciji. Pri većim vojnim jedinicama radile su štamparije koje su emitovale novac koji je važio samo u okupiranim područjima. Tako su bezvredne novčanice za kratko vreme preplavile tržište Srbije. Pošto nemački vojnici taj novac, naravno, nisu mogli da šalju svojim porodicama, onda su za njega kupovali sve što bi im došlo pod ruku, najviše čokolade i kobasice, pa su u velikim paketima kupljenu robu slali u domovinu. Na taj način je za kratko vreme pokupovano sve što je vredelo u Srbiji.ŽENE „U AKCIJI“ NOVA 1943. godina donela je i jednu promenu na beogradskoj crnoj berzi kojoj su se burno iščuđavali ondašnji novinari. To je bio povećan broj žena koje se bave ratnom špekulacijom. - Najveći broj žena sa crne berze ne viđa se na crnoj listi - beleže ondašnje novine. - Taj broj može svaki Beograđanin da vidi četiri puta nedeljno pred beogradskim duvandžinicama. Jer, neće biti preterano ako reknemo da od svih žena koje čekaju duvan, jedva ako jedna trećina puši. Ostali iznose dobijeni duvan na crnu berzu. Njihova veština je neverovatna. Dok po koji muškarac, okoreli pušač, jedva ako dobije duvan po drugi put, dotle žene uspevaju da ga dobiju na tri ili četiri mesta i to sve u roku od pola sata. Kako je to moguće? Pa eto, više vredi umeti nego li imati. Postoje za sve to čitave ženske organizovane družine i jedna drugoj zauzima mesto u redovima pred nekoliko trafika. U nedozvoljenim poslovima, uopšte, uhvaćene su i kažnjene 33 žene. - Od proleća 1942. godine nemačka ratna privreda bila je maksimalno napregnuta zbog priprema velike ofanzive na istočnom frontu. Zato se na najrigoroznije načine pristupilo izvlačenju dobara iz okupiranih zemalja. Nemačka komanda jugoistoka naredila je da sve nemačke ustanove u Srbiji „moraju imati uvid nad celokupnom srpskom privredom, kao i u njeno uključivanje za ratne potrebe“. Naš sagovornik pominje i još jednu, neočekivanu teškoću koja se isprečila pred nemačke privredne planere. „Svaka vrsta gazdovanja uz pomoć državnih organa potpuno je u suprotnosti sa mentalitetom srpskog naroda“. - Seljak neće da isporuči žito samo zato što to mora da učini - dodaje dr Kosta Nikolić. - Pošto ima novca, on nije primoran da prodaje svoje proizvode. On je stotinama godina učio veštinu da izigrava naredbe države. Kako ima naklonost za trgovinu, on će pre svega probati da proda svoje proizvode. U redu na minus 16 Kreće teška trgovina na crno i silne muke okupacionih vlasti i domaćih kolaboracionista sa crnoberzijancima. Novine redovno pišu o ovoj pojavi trudeći se da u javnosti stvore makar kakvu tržišnu disciplinu. „Tako je 22. januara izvesni Mijatović iz Velike Moštanice dobio 25 batina zbog prodaje kukuruznog brašna po ceni od 13 dinara. Dobronamerna nastojanja mesnih vlasti da se cene stabilizuju po pravičnoj osnovi, izigrana su.“ Beograđane je mučio i nedostatak cigareta: „Svakoga dana ispred beogradskih trafika okupljaju se pušači. I ma koliko da ih tišti jaka zima i pomisao na temperaturu od 16 stepeni ispod nule, oni ipak ne zaboravljaju da se već u jedan sat popodne svrstaju u dvojne redove, jer se u poslednje vreme cigarete i duvan izdaju počev od pola dva“. U to doba, zlokobne 1942, kreću i ozbiljna kažnjavanja. Tako je Uprava Beograda zatvorila mnoge radnje zbog prodaje po višim cenama. „Zatvorene su radnje Voje Dimitrijevića, Dušana Pavkovića, Sime Vidovića, Trajka Stojanovića, Milana Bogunovića, Živojina Anđelkovića... Miloš Sabljić prodavao je brašno po ceni od 30 dinara za kilogram, Aleksandra Stojšić salamu za 180 dinara, Živadin Pantić slaninu za 200 dinara, pa je strpan iza brave na 20 dana“. - Pošto sve preduzete mere nisu urodile plodom, trebalo je primeniti oštrije, a ponižavajuće mere - dodaje dr Nikolić. - Tako je u Beogradu 22. maja 1942. godine izvršeno prvo javno batinanje. List „Obnova“ redovno je pisao o tome. Tako u „Obnovi“ dan posle batinanja piše: „Tačno u 11 časova juče pre podne izvršena je telesna kazna nad osuđenim korupcionašima. Još pre početka batinanja, skupio se priličan broj građana koji su očekivali izvršenje. U 11 časova stigli su i predstavnici Uprave grada, a malo zatim izvedena je iz zatvora i grupa od 14 osuđenika. Pošto su ih policajci postrojili dva po dva i pošto su u krug izašla tri kršna kaplara sa batinama, metar i 20 dugim i tri santimetra u prečniku, pročitana je presuda sa obrazloženjem. Posle ovoga pristupilo se izvršenju kazne što je trajalo pola časa. Ovo će se ponavljati. Neka se ne prevare narodne krvopije, misleći da je to samo šala“. PEKARI NA UDARU U kampanju protiv crne berze uključio se i list „Srpski narod“, koji je iz broja u broj pisao o negativnim primerima. Jednom prilikom tamo piše kako je „jedan pekar čak uhvaćen da je sklonio 4.800 kilograma brašna, što znači da je oko 17.000 lica jednog dana u Beogradu ostalo bez hleba zbog demonske gramzivosti pekara iz ulice Kraljice Marije“.RIBA NA CENI NA kraju 1942. godine, uoči Svetog Nikole, predmet nelegalne trgovine postaje i riba, što je za srpske zvaničnike predstavljalo veliko iznenađenje. - Na crnoj berzi varira cena mesu od 100 do 200 dinara, već prema tome radi li se o goveđem, svinjskom ili telećem mesu - piše „Srpski narod“. - Ko je mogao i da pomisli da će i ribi cena skočiti na 200 dinara, pa i na više? Šaran je dostigao 200 dinara, a som je bio plaćen i po 300 dinara za kilogram. U to vreme kilogram mesa prodavao se i za 2.000 dinara, kajmaka za hiljadu, a prosečna plata službenika sredinom 1942. godine bila je 5.000 dinara. - Tadašnje novine pišu i o tome kako izazovu lake zarade nisu odoleli ni oni od kojih se to najmanje očekivalo - lekari. Tako „Srpski narod“ piše kako pojedini lekari prodaju lekove po znatno višim cenama nego što je bilo propisano. List „Srpski narod“ piše i kako „pohlepi u tom pozivu nema mesta. I više nego u jednom drugom, pohlepa tu dolazi do vrhunca odvratnosti. Lekarski poziv je misionarski: lekari su sveštenici zdravlja“. UMEĆE MAŠINOVOĐA GRADSKO stanovništvo nije se bavilo švercom, već je bilo prinuđeno da osnovne životne namirnice kupuje na crnoj berzi. Zbog prisustva velikog okupacionog aparata i brojnih nadleštava, u Beogradu je bilo posebno teško stanje. Seljaci su vrlo retko donosili namirnice u grad „jer ih obično pretresaju Nemci i Ljotić i otmu po maksimiranim cenama“.- Građani su bili prinuđeni da idu po selima i da kupuju. U početku su ih seljaci rđavo primali, a sada su vrlo predusretljivi. Kako su u varoši velike kontrole i vrlo teško se unosi hrana, to su pitanje mašinovođe rešile na taj način da im se pred Beogradom uvek desi kvar na lokomotivi, te se voz zaustavi, a onda se narod sa džakovima razbeži na sve strane.

Nastavak na Večernje novosti...