Izvor: Blic, 16.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani za seču trulog drveća čekaju i do godinu dana
Beograđani kada podnesu zahtev za seču suvog ili obolelog stabla na uklanjanje ove potencijalne opasnosti u najboljem slučaju će čekati nekoliko meseci, pa i više od godinu dana, zbog spore procedure za dobijanje odobrenja.
Građani se žale da u mnogim naseljima ima starih stabala na „klimavim nogama" i upozoravaju na rizik za prolaznike. Drveće oboreno olujnim vetrom poslednjih godina nije nikog teže povredilo, ali su stradali automobili. U „Zelenilu Beograd" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objašnjavaju da ne mogu tek tako poseći stabla jer im je za to potreban nalog.
- Radimo po rešenju kojim se seča odobrava, ali ako radnici na terenu primete da drvo može da ugrozi bezbednost, to rešavamo ili sami ili na osnovu hitnih rešenja i prisustva komunalne inspekcije. U idealnim uslovima, odobrenje za seču stabla može se dobiti za mesec dana. Ali, ima dosta zahteva građana, a za svaki nadležni mora da proveri da li je osnovan, pa se čeka i po nekoliko meseci - kaže Radovan Draškić, direktor „Zelenila".
Pre rešenja za seču ili uklanjanje stabla prethodi podnošenje pisanog zahteva sa obrazloženjem odeljenju za komunalne poslove opštine gde se drvo nalazi. Zahtev se prosleđuje Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, odakle stručna komisija po svakom zahtevu izlazi na teren. Komisija tad predlaže opštinskoj službi za komunalne poslove da donese rešenje o odobravanju seče.
- Zahtevi za seču stabala često su neosnovani. Negde se problem može rešiti intervencijama na krošnji i deblu, orezivanjem i oblikovanjem, da se ne seče celo drvo. Uvek se gleda da se produži život stabala, a da budu bezbedna po okolinu. Ali, ako se utvrdi da je neophodno ukloniti stablo, onda se predlaže takvo rešenje - kažu u Sekretarijatu.
Ako je stablo na površini koje održava „Zelenilo", onda ga uklanja ta firma. Ali, mnoga su u privatnim dvorištima i dvorištima u krugu bolnica, obdaništa, škola, stambenih zgrada... Obavezu i troškove tada snose korisnici tih površina.
- Tamo gde su nam se građani obratili da besplatno posečemo stablo, pod uslovom da imaju rešenje, to i uradimo, ali ne po hitnom postupku, već se čeka slobodna ekipa. Te usluge koštaju od 30.000 dinara do čak 1.000 evra, u zavisnosti od vrste i veličine drveta - kaže Draškić.
Oni koji nemaju ni rešenje ni strpljenja, a late se motorne testere, podležu krivičnoj odgovornosti.
Više od 750 zahteva
U Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove ističu da je do septembra 2010. godine primljeno 755 zahteva za seču stabala iz 10 opština. Od početka godine rešeno je ukupno 556 zahteva, od kojih je jedan deo bio primljen krajem 2009. godine, a preostali ove godine. Najviše zahteva je iz Čukarice, Zemuna, sa Voždovca, Palilule i Savskog venca.
.jpg)
