Zaduživanje manje od planiranog za 700 miliona evra

Manje zaduživanje u tom iznosu je već izvesno, a manje potrebe za finansiranjem u ovoj godini su ujedno i osnovni razlog zašto Srbija ne izlazi na inostrano finansijsko tržište, napominju u Ministarstvu.

S druge strane, kako navode, troškovi zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu su ove godine značajno smanjeni, kako za dinarske, tako i za evro hartije od vrednosti.

U Ministarstvu ističu da je u poslednja tri meseca došlo do značajnog pada troškova zaduživanja u dinarima - u proseku više od 1,5 odsto.

U poslednje tri godine troškovi zaduživanja u dinarima su smanjeni za više od sedam odsto, preciziraju u Ministarstvu i dodaju da je osnovni razlog za takav trend značajan pad inflacije u Srbiji i stabilnost dinara u odnosu na evro u poslednje tri godine. 

Od sredine 2014. godine, tome doprinosi i smanjivanje budžetskog deficita, kažu u Ministarstvu.

Za kamate na postojeće dugove ove godine će, prema Zakonu o budžetu, biti potrebna 131 milijarda dinara, odnosno 1,1 milijardu evra.

Od toga, za evroobveznice koje su izdate u periodu 2011-2013. godina potrebno je izdvojiti 285 miliona evra, a za hartije od vrednosti izdate na domaćem finansijskom tržištu 520 miliona evra.

Dinarski dug je bio najskuplji, navode u Ministarstvu, ako se gleda po visini nominalne kamate. 

"Osnovni razlog koji je uticao na visinu dinarske kamatne stope je inflacija koja je do 2012. bila relativno visoka", zaključuju u Ministarstvu.

Uprava aktivno radi na zameni skupljih obveznica jeftinijim

Uprava za javni dug će u narednom periodu aktivno raditi, posebno na operacijama s dinarskim hartijama od vrednosti, kako bi se dodatno smanjili izdaci za otplatu javnog duga.

"Uprava će u narednom periodu pripremiti sistem za "buy-back" operacije čime će se aktivno raditi na sekundarnom tržištu državnih hartija od vrednosti, pogotovu za dinarske hartije. Time će se dodatno smanjiti teret kamata", rečeno je u Ministarstvu finansija.  

Srbija, kako ističu, u poslednje tri godine konstantno dospele obaveze menja jeftinijim izvorima finansiranja.

"Ukoliko se u obzir uzme analiza dinarskih dospeća u poslednje tri godine osnovni je trend da se trošak dinarskog duga stalno smanjuje, odnosno da se dinarski dug menja jeftinijim", kažu u resornom ministarstvu.

S druge strane, dodaju, najveći deo javnog duga u stranoj valuti, a koji je na kraju maja iznosio 19 milijardi evra, u startu je uzet po povoljnim uslovima. Više od trećine duga u stranoj valuti ima kamatu ispod dva odsto, a polovina ispod tri odsto.
 
"Najskuplji javni dug u ino-valuti odnosi se na evroobveznice Srbije, koje dospevaju na naplatu 2021. godine, a emitovane su 2011. i 2012. Takođe, u najskuplji deo duga spadaju i garancije za kredite pojedinim javnim preduzećima", kažu u Ministarstvu. 

Učešće takvih obaveza je, prema podacima ministarstva, 9,7 odsto u javnom dugu denominovanom u stranoj valuti, odnosno najskuplji dug je na kraju maja iznosio 1,9 milijardi evra.

Inače, prema Fiskalnoj strategiji za ovu godinu i projekcijama za naredne dve, nivo rashoda za kamate koji je predviđen za 2016. iznosio je više od 150 milijardi dinara, a izvesno je, tvrde u ministarstvu, da će sledeće godine rashodi po tom osnovu biti niži za više od 10 milijardi dinara u odnosu na plan, i to zbog dobrih kretanja u tekućoj godini.