Marokanska planina Rif izvorište kriminala

Članovi džihadističke mreže koji su učestvovali u napadima na briselski aerodrom 22. marta 2016, ali i na Pariz nekoliko meseci ranije, gravitirali su oko briselskog predgrađa Molenbek, u koje je stanovništvo siromašne marokanske planine Rif unelo dugu tradiciju nepoverenja prema vlastima i mafijaških praksi povezanih s trgovinom kanabisom.

Razlozi za takav uticaj Rifa su, kako navodi istoričar Vermeren, višestruki i složeni - ovaj region je zatvoren, skrajnut i ima istoriju otpora vlastima koju je skupo platio kroz istoriju i suočio se s prenaseljenošću, zemljotresima i potčinjenošću.

"Većina stanovništva Rifa nosi u sećanju tragedije 20. veka. Oni su se zatvorili u svoju istoriju. U okolnostima zaveta ćutnje i zatvorenosti zajednice, klana i porodice, odušak i ublažavanje za tu situaciju pronašli su u religiji, njenim striktnim pa i salafističkim verzijama, ali i u biznisu, uključujući i ilegalan i kriminalan", navodi taj istoričar.

On navodi da ni oni koji su rođeni u Evropi nisu izuzetak od tog modela, i da se među stanovništvom Rifa i dalje organizuju mreže solidarnosti povezane s kriminalom, pa i džihadizmom.

"Regruteri za džihad koji su došli s Bliskog istoka nisu prezali od toga da iskoriste ovu izgubljenu mladost, na rubu prestupništva, mameći ih sjajem pokajanja i mučeničke smrti", navodi Vermeren.

Vezu trgovine drogom, budući da sa Rifa dolazi 80 odsto kanabisa koji se konzumira u EU, i džihadizma ne treba tražiti, navodi taj istoričar, dodajući da je reč o "nekoj vrsti kontinuiteta", i kao olakšavajuće okolnosti navodi poznavanje oružja, prelaženja granica, ilegale i običaja krminalaca i švercerskih krugova, što je potrebno za ratne i terorističke akcije.

Rešenje tog problema je, kako navodi, u domenu visoke politike, i sastojalo bi se u pregovaranju s Marokom, jakom i centralizovanom državom kojoj i samoj ne odgovaraju epizode nasilja u regionu Rifa.

Evropa ima manevarski prostor za pregovore, budući da je Maroko mediteranska zemlja koja uživa najveću pomoć EU.

"Međutim, to mora biti sporazum koji će svima biti od koristi. Evropa, koja praktično prihvata tu trgovinu na svojoj teritoriji, i u koju se slivaju marokanski hašiš i kokain latinske Amerike, mora da izrazi volju: u zamenu za iskorenjivanje zasada na svojoj teritoriji, Maroko mora dobiti trajnu i efikasnu pomoć za stabilizaciju regiona od pet miliona stanovnika", navodi on.