Još nema odgovornih za objavljivanje podataka građana Srbije

Na obećanih 1.000 evra računali su svi građani koji su ostvarili pravo na besplatne akcije javnih preduzeća 2008. godine, ali ne i na to da će njihovi lični podaci, koje su tada davali o sebi, biti dostupni bilo kome ko je 2014. imao internet, na bilo kom kraju sveta.

Ime, prezime, ime jednog roditelja, matični broj, stanje o akcijama, podaci su koji su bili u fajlu na sajtu Agencije za privatizaciju, a ta baza trebalo je da posluži da se svaki građanin informiše samo o svojim akcijama. Ipak, skoro pet miliona i dvesta hiljada matičnih brojeva građana naš sagovornik, koji radi u jednoj fodnaciji za zaštitu građanskih prava, zapazio je na društvenim mrežama.

"Gugl je pristupio tom dokumentu, indeksovao ga što znači da su naši podaci u tom trenutku i još neko vreme bili u gugl pretrazi, oni jesu i sada svi na nekom gugl serveru i jesu po ko zna čijim računarima i ko zna za koliko se ta baza danas prodaje na crnom tržištu. Ovo je jedna od najvećih povreda ličnih prava u istoriji Srbije, njene posledice će se tek videti", upozoravaĐorđe Krivokapić iz Fondacije "Šer".

Čim je o tome obavešten, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti izvršio je nadzor u Agenciji za privatizaciju i utvrdio da su tokom gotovo cele 2014. na njenom sajtu korisnicima bili dostupni svi podaci iz fajla. Podneo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Agencije i dve direktorke. Istovremeno, Agencija je podnela krivičnu prijavu protiv NN lica.

"Oni su u svojoj krivičnoj prijavi tvrdili da je u pitanju hakerski napad, odnosno računarska sabotaža, s druge strane, Poverenik sumnja u takav ishod imajući u vidu da smatramo da je u pitanju ili nehat ili umišljaj zaposlenog u Agenciji za privatizaciju. Sam prekršajni postupak je pred zastarelošću. I pored više obraćanja Višem javnom tužilaštvu u Beogradu nikakav odgovor do danas nismo dobili", kaže Zlatko Petrović iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U međuvremenu, Agencija za privatizaciju je prestala da postoji.

"U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu odgovaraju da se u Odeljenju za visokotehnološki kriminal vodi postupak protiv NN lica zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka.

Ne bi trebalo da čudi čak ni to da još godinama čekamo na odgovor nadležnih ko je i s kojom namerom počinio to krivično delo, kaže kriminolog s kojim smo razgovarali.

"Naše Tužilaštvo u ovoj sferi sajber kriminaliteta i nema baš nekog iskustva što nije čudno jer je to sasvim nova vrsta kriminalnih ispoljavanja, a ako tome dodate i nesnalaženje u toj tužilačkoj istrazi ukupnog tužilaštva, onda je slika potpunija", navodi kriminolog Zlatko Nikolić.

Osim datuma rođenja, preko jedinstvenog matičnog broja može se doći i do drugih ličnih podataka koji ne bi smeli da budu javni, upozoravaju stručnjaci.