Ima li rešenja za milion i po nelegalnih objekata

Sa građevinskom dozvolom, Kragujevčanin Radislav Vukojčić podigao je kuću 1979. godine. Posle deset godina dozidao je tridesetak kvadratnih metara, ali ovoga puta bez dozvole.  

Radislav Vukojčić, vlasnik kuće u Kragujevcu kaže da su 1979. i 1980. godine dolazili i rušili objekte, koji su kasnije podignuti na istim mestima, ali ih niko kasnije nije obišao niti je zabranio gradnju.

I tako se decenijama radilo širom zemlje. Od 2003. godine, samo u Kragujevcu predato je 27.000 zahteva, a rešeno tek 6.400. 

Tomislav Spasenić iz Gradske uprave za imovinu Kragujevac kaže da se to odnosi na dopunu, kopiju plana, list nepokretnosti, projektnu dokumentaciju.

U prestonici se najviše gradilo bez građevinske dozvole. Po njenom dobijanju, investitori tokom gradnje odstupaju od dozvoljene spratnosti, pa problem imaju i kupci stanova, ali i vlasnici kuća pored tih zgrada, kojima se urušavaju legalno izgrađene kuće.

Marko Jocić, vladnik kuće u Beogradu, navodi primer zgrade koja po regulacionom planu može da ima prizemlje i tri sprata, a ima pet spratova, gradi se devet godina i ništa nije preduzeto zbog nelegalne gradnje.

U gradskoj inspekciji kažu da su nemoćni da to spreče. Traže bolju saradnju sa tužilaštvom i policijom. 

"Mi izađemo na teren i konstatujemo da je investitor odstupio od građevinske dozvole da je ozidao više od onoga što stoji u tehničkoj dokumentaciji. Mi, bez obzira na sve i što je u postupku legalizacije, donosimo rešenje i zaključak, ali ga ne izvršavamo dok se legalizacija ne okonča, i to investitori maksimalno koriste", objašnjava Zagorka Panić iz Sekrtarijata za inspekcijske poslove Grada Beograda.

Tako se u Beogradu u poslednje dve godine pojavilo oko 20.000 novih nelegalnih objekata, kažu u Sekretarijatu za legalizaciju i apeluju da se rok za legalizaciju više ne produžava.

Predlog je da se stave na "crnu listu" i budu sankcionisani oni investitori koji nisu na vreme i u skladu sa ugovorenim obavezama izmirivali naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, a istovremeno odstupali od građevinske dozvole koju su dobijali i gradili više kvadrata, kaže Nemanja Stajić iz Sekretarijata za legalizaciju.

Većina domaćinstava je u nezavidnoj situaciji jer su njihove kuće građene pre 30 godina jeftinije od legalizacije. S obzirom na to da su oni gradili da bi rešili stambeno pitanje, legalizacija bi za njih trebalo da bude povoljnija.

A nesavesni investitori, naglašavaju u Sekretarijatu za legalizaciju, moraju da se krivično gone i nateraju da plate legalizaciju.