Kako i šta menjati u Ustavu

Preambula nije teža od ostalih 206 članova, niti je Ustav bez preambule pasoš za Evropsku uniju, potvrđuju u Skušpštini Srbije.

Iz Odbora za evropske integracije tvrde da Evropska komisija nikada u svojim izveštajima nije tražila da se promeni deo o Kosovu, uključujući i preambulu, u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

"Preambula nije nikakva pravna norma već samo politički stav i postoji neosnovano mišljenje u javnosti da mi moramo da menjamo Ustav zbog prambule. Status KiM se ne može regulisati Ustavom, već je to predmet međunarodnog prava", kaže predsednik Odbora za evropske integracije Aleksandar Senić.

Izmene koje se tiču pravosuđa su izvesne. Osim toga, Unija od nas traži, objašnjava Senić, da evropsko pravo ima premoć nad nacionalnim. Kao sporne delove domaćeg pravosuđa Evropa vidi izbor, sastav i ovlašćenja Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

"To konkretno znači da dominantan broj članova VSS mora da bude iz redova sudija. Ta situacija postoji sada, ali potrebno je, po mišljenju nekih eksperata, isključiti učešće predstavnika Narodne skupštine, da se ograniči i učešće ministra pravde kada je u pitanju karijera, odgovornost i odlučivanje o sudijama", navodi Čedomir Backović iz Ministarstva pravde.

Nije stiglo kao zvanični predlog, ali se, potvrđuju i u Skupštini, u debatama spominje i to da se povećaju ovlašćenja predsednika, ako se već bira neposredno, kao i da nezavisna i regulatorna tela postanu četvrta grana vlasti. Zahtevi da se Vojvodini promene nadležnosti, bili su aktuelni i u debati iz 2006. godine.

"Mi bismo želeli da Vojvodina ima što više izvornih nadležnosti, a ne samo prenetih. To bi dovelo do jednostavnije pravne situacije i deo vezan za ljudska i manjinska prava može da se dopuni. Postoji spektar ljudskih prava novije generacije koji nije definisan Ustavom", kaže Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara.

Kritike sadašnjeg Ustava 

Osim što je donet na brzinu i bez javne rasprave, sadašnji Ustav stručnjaci kritikuju i zbog niza protivrečnosti. Na primer, na jednom mestu navodi se da se nadležnosti Ustavnog suda propisuju Ustavom, na drugom i zakonom.

O imunitetu člana Vlade na jednom mestu odlučuje Vlada, a na drugom Skupština. Umesto da se na promeni radi, o tome se češće samo govori, potvrđuju eksperti. Podsećaju na jedini zvanični predlog za promenu Ustava - inicijativu za promenu broja narodnih poslanika iz 2011. godine, kada je u Skupštinu stiglo 300.000 potpisa, a nisu ušli u skupštinsku proceduru.

"Kada neko podnese predlog za promenu Ustava, mora se ići bar do one faze kada se predlog odbija. Taj primer nam pokazuje da se u ustavnom pravu ne menjaju stvari preko noći i da u ovom trenutku nema političke volje ni energije koja će započeti jasan ozbiljan proces ustavnih reformi", kaže profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov.

I kad ima energije, procedura je složena - predlog za promenu mogu dati predsednik, Vlada, trećina poslanika ili 150.000 građana, a za usvajanje potrebne su dve trećine poslanika. Međutim, ako se menja preambula, ustavni principi ili organizacija vlasti, predlog mora ići na referendum.