Plastenici, velika šansa poljoprivrede

Na dva hektara – pedesetak plastenika. U njima je ove godine sazrelo 300 tona paprike, paradajza i krastavaca. Sve to zahvaljujući radu jednog od najvećih povrtara u leskovačkom kraju. Jovica Stojković je u proizvodnju uložio oko milion i po dinara.

"Nije bilo vremenskih nepogoda i imali smo dobre rezultate, vratili smo trud. Izvozilo se nešto i van, ali Srbija je maltene cela dolazila u Leskovac i kupovala. Imali smo dobre cene", kaže Jovica Stojković, povrtar iz Navalina kod Leskovca.

Stojši Rosiću se, 270 kilometara dalje, na 140 ari manje, ne isplati više povrtarstvo, barem tako kaže.

U desetak plastenika u kojima uzgaja paradajz, krastavac, papriku i cveće, uložio je stotine hiljada evra. Zarada je mala, tvrdi, jer su skupi đubrivo, radna snaga, grejanje plastenika.

"Od 2000. počeo je nekontrolisan uvoz svega i svačega, jeftine i loše robe, e to je glavni problem. Kod nas nema dotiranja kao na zapadu, jer ono što ja dobijam, meni to nije ništa", kaže Stojša Rosić, povrtar iz Krnjače.

Najjednostavniji plastenici koštaju od 12 do 15 evra po metru kvadratnom, oni moderniji i do 55 evra.

Tokom cele godine u njima može da raste paprika, paradajz, zelena salata, rukola, peršun. Zbog visoke cene tog povrća kad mu vreme nije, plastenici mogu brzo da vrate uloženo i da donose stalnu zaradu.

"Proizvođači često gube potreban kvalitet, gube potrebnu tržišnost, pa da kažem i zdravstvenu ispravnost i bezbednost proizvoda, time što nepotrebno štede na repromaterijalima ili na nekoj opremi, a zarad toga dobijaju na prihodnoj strani slabiji rezultat", smatra profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Nebojša Momirović.

Srbija bi, što se proizvodnje pod plastenicima tiče, mogla dosta da nauči od Holandije, koja ima 10.500 hektara pod folijom. Samo od proizvodnje voća, povrća i cveća u plastenicima ta država godišnje prihoduje 8,5 milijardi evra.