Usvojen set privrednih zakona

17.20 - Skupština usvojila set privrednih zakona.

17.00 - Skupština završila raspravu o setu ekonomskih zakona. Sledi glasanje. 

11.03 - Sednica Skupštine je nastavljena poslaničkim pitanjima.

Poslanici su usvojili i Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kilovata naponskog nivoa "Transbalkanski koridor – prva faza".

Izmenama Zakona o Agenciji za privatizaciju proširuju se nadležnosti Agencije, pa će ona moći da u ime i za račun trećeg lica prodaje imovinu, što je širi pojam od nepokretnosti, kako je predviđalo prethodno rešenje, koje nije obuhvatalo prodaju pokretnih stvari i prava.

Agencija će ubuduće podnositi predlog za pokretanje stečajnog postupka subjekta privatizacije u slučaju postojanja jednog od stečajnih razloga, kao i postupak njegove likvidacije.

Izmene Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije – donose se radi pojednostavljivanja dostupnosti akcija Akcionarskog fonda građanima.

Radi pojednostavljivanja procedure, odustaje se od modela trgovanja akcijama Akcionarskog fonda na berzi, pa će ubuduće Fond novčanu naknadu isplaćivati direktno nosiocima prava na tekuće račune koje Agencija za privatizaciju ima u svojoj evidenciji.

Isplata novčane naknade direktno na račune građana biće komfornija, ali i jeftinija, jer ne podrazumeva nikakvo angažovanje sa njihove strane.

S tim u vezi, biće brisane ili izmenjene sve odredbe zakona koje se odnose na uključivanje akcija Fonda na tržište hartija od vrednosti.

U prilog izmena ovih odredaba, predlagač zakona je naveo i da društva u kojima fond ima učešće u kapitalu posluju sve lošije, pa samim tim vrednost njihovih akcija pada, a veliki broj društava odlazi u stečaj, tako da je portfelj Akcionarskog fonda sve manje atraktivan.

Izmene Zakona o investicionim fondovima imaju za cilj da olakšaju i pojeftine poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima u uslovima finansijske krize i sistematskog smanjenja vrednosti imovine pod upravljanjem.

Ideja je i da se dodatno preciziraju uslovi osnivanja, poslovanja i izveštavanja društava za upravljanje investicionim fondovima.

Usvajanjem tih zakonskih izmena doći će do smanjenja iznosa novčanog dela osnovnog kapitala prilikom osnivanja, kao i adekvatnosti kapitala, sa postojećih 200.000 evra na 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS-a.

Novim rešenjima, društva za upravljanje će umesto kvartalnog imati obavezu polugodišnjeg izveštavanja o svom radu Komisiji za hartije od vrednosti.

Granica ukupnog nivoa zaduživanja društava za upravljanje u ime fonda radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti, smanjena je sa 20 odsto na 10 odsto vrednosti imovine fonda.

Kao ključni argument za izmene zakona, predlagač je naveo to što je u prethodnom periodu došlo do drastičnog pada prometa na domaćem tržištu kapitala, kao i do značajnog smanjenja broja tržišnih učesnika, jer je broj društava za upravljanje od 2008. do 2013. drastično opao sa petnaest na četiri.

Sve to je uslovilo pad vrednosti ostvarenih prihoda društava za upravljanje i smanjenja ukupne bilansne aktive.

Poslanici većine su i tokom rasprave u pojedinostima isticali da nova zakonska rešenja ukazuju da je Vlada voljna da proces privatizacije reši u što kraćem roku po transparentnoj proceduri, dok je opozicija upozoravala da nad Agencijom za privatizaciju niko ne vrši nadzor.

U opoziciji, međutim, ističu da se predloženim izmenama ukida izvorna nadležnost Agencije za privatizaciju, što je postupak praćenja privatizacije, a da su nejasni i kriterijumi Komisije za praćenje postupka privatizacije.