Poslovni forum Srbije i Belorusije

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović je na Četvrtom zasedanju Mešovitog srpsko-beloruskog komiteta za ekonomsku saradnju zahvalila Belorusiji na principijelnoj politici kada je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Rekla je da je snažnu inicijativu za saradnju Srbije i Belorusije dao upravo predsednik Aleksandar Lukašenko, tokom boravka na Kopaoniku, koji je premijeru Mirku Cvetkoviću, potpredsedniku Vlade Srbije Mlađanu Dinkiću i privrednicima rekao "dajte da zajedno radimo, politika je u drugom planu".

Ministarka je istakla da dve zemlje treba da intenziviraju saradnju na svim poljima, a posebno na ekonomskom.

Ministar trgovine Belorusije Valentin Čekanov ocenio je da potencijal za ekonomsku saradnju sa Srbijom nije iskorišćen i da bi trebalo više raditi u tom pravcu.

Prema njegovim rečima, prošlogodišnja robna razmena iznosila je 65 miliona dolara, što nije loše, ali ekonomska kriza je uslovila da u prvih sedam meseci iznosi svega 23 miliona dolara.

Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisan, rekao je Čekanov, otvara potencijal za saradnju i o tome će biti razgovora u naredna dva dana.

Prema podacima PKS, robna razmena dve zemlje u prvoj polovini ove godine iznosila je 23,7 miliona dolara i bila je manja za oko 28 odsto nego u isto vreme lane.

Deficit Srbije u robnoj razmeni sa Belorusijom za šest meseci ove godine iznosio je 8,8 miliona dolara, jer je u tom periodu uvezeno robe za 16,3 miliona dolara, dok je izvoz bio 7,4 miliona dolara.

Mali obim robne razmene  

Trgovinu Srbije i Belorusije, kako navode iz PKS, karakteriše mali obim robne razmene sa stalnim deficitom na srpskoj strani, mali broj proizvoda u razmeni, nerazvijena finasijska i međubankarska saradnja, kao i nerazvijena mreža predstavništava preduzeća iz Srbije u Belorusiji i obrnuto.

Iz Srbije su se u Belorusiju ove godine najviše izvozile boje i premazi, hartija, karton, mašine za bušenje, ventili, slavine, brusilice, ali i kukuruz, dok su se najviše uvozile razne vrste žica, kablovi, užad, vlakna od poliestera, traktori, so.

Analiza uvoza Belorusije i njenih razvojnih prioriteta, koju je uradila PKS, pokazuje da postoji mogućnost za povećanje plasmana srpske robe na tržište te zemlje i to pre svega lekova i medicinske opreme, boja i lakova, alatnih mašina i opreme, dela opreme za energetiku, semenske robe, sadnog materijala, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala, delova i opreme za automobilsku industriju.