Kako će se kontrolisati javna preduzeća

Ministarka energetike i potpredsednica SNS-a Zorana Mihajlović rekla je da se reforma "Srbijagasa" ne sme odlagati i da od toga zavisi da li će SPS biti u vladi. Ona kaže da je ta firma nedavno raspisala zatvoreni tender za izvođača radova na "Južnom toku", a da o tome nije obavestila državnu komisiju u čijoj je to nadležnosti. U međuvremenu, SNS najavljuje formiranje novog Koordinacionog tela koje će nadzirati rad javnih preduzeća.

Što je Fiskalni savet za budžet, to će novo vladino telo biti za javna preduzeća. Prema najavama, činiće ga tri do pet članova, koji ne bi trebalo da budu na ministarskim funkcijama i koji će direktno biti odgovorni premijeru. Nova komisija izveštavaće predsednika vlade o radu preduzeća na mesečnom i kvartalnom nivou.

"On neće zadirati u kompetencije tog tela s obzirom na to da će kredibilitet ljudi koje on bude predložio biti dovoljna garancija da neće biti ni ličnih emocija ni simpatija ni antipatija, već da će rezultati, efikasnost i racionalnost preduzeća biti jedini kriterijum. Ne sumnjam da će oni imati ingerencije da predlažu smene direktora", rekao je Milenko Dželetović iz SNS-a.

Za stručnjake, namera obećava, budući da je trenutno podeljena kontrola, ali i odgovornost. Efekte ne očekuju odmah, ali veruju da će učinci više od 700 preduzeća, koja su najčešće predmet partijskog plena, postati vidljivi.

Duško Vasiljević iz Svetske banke kaže da je stvaranje takvog tela u skladu sa nekim globalnim a najboljim praksama, i smatra se za dobro rešenje jer su u postojećem sistemu nadzor i kontrola rasuti između brojnih institucija.

"Međutim, tu opet postoje rizici od zloupotreba ako se stvori previše moćno telo, tako je bitno da postoji puna javnost u radu i da javnost vrši pritisak na političare", kaže Vasiljević.

Naprednjaci ne preciziraju kada i kako će biti raspisani konkursi za nova rukovodstva javnih preduzeća, iako se učestalo najavljuju departizacije. Analitičari ključ vide u privatizaciji gotovo svih, osim strateških, javnih preduzeća.

Vladimir Goati iz organizacije "Transparentnost Srbija" kaže da postoji verovatnoća da će to telo bolje ispuniti funkciju nego što su to učinila ministarstva, gde su ljudi bili uvek iz partija.

"Pitanje je da li će tih pet ljudi fizički moći, i ako bi bili spremni da to rade, u celovitosti da obave zadatak i to pošteno, principijelno i u interesu same države", rekao je Goati.

Javna preduzeća najčešće su monopolisti na tržištu - i opet, najveći gubitaši. U prethodnoj godini, samo njih sedam napravilo je gubitak veći od 50 milijardi dinara. Najveći minus upisao je "Srbijagas" - 40 milijardi. Slede ga "Putevi Srbije", "Resavica", Zavod za udžbenike, Preduzeće za skloništa, Emisiona tehnika i veze i Nuklearni objekti Srbije.