Konstituisana Skupština Crne Gore

U Podgorici je 24 dana nakon parlamentarnih izbora konstituisan novi saziv Skupštine Crne Gore, a sednicu je obeležio spor oko intoniranja državne himne, čije izvođenje je bojkotovao deo opozicionih poslanika.

Dosadašnji predsednik crnogorskog parlamenta i lider Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić ponovo je izabran za predsednika Skupštine Crne Gore, što mu je četvrti uzastopni mandat na toj funkciji. Za reizbor Krivokapića, koji je bio i jedini kandidat za predsednika parlamenta, glasalo je 46 poslanika, dok je 36 bilo protiv.

Na početku konstitutivne sednice intonirana je himna Oj, svijetla majska zoro, ali tom činu nisu prisustvovali predstavnici Demokratskog fronta iz redova Nove srpske demokratije, kao ni nezavisni poslanici Predrag Bulatović, Milan Knežević i Vladislav Bojović.

Stranke manjina i Demokratska partija socijalista ranije su potpisali sporazum o postizbornom savezu, što im je omogućilo formiranje vladajuću većinu u crnogorskom parlamentu, a potom i novu vladu. Sporazum su potpisale DPS, Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa i Forca.

Na izborima u Crnoj Gori 14. oktobra, koalicija koju predvodi DPS dobila je najviše glasova, ali nedovoljno za ponovno osvajanje apsolutne vlasti. Zato je ključ za formiranje buduće vlade bio u rukama stranaka manjinskih naroda.

Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je 39 poslaničnih mandata, a za formiranje vlade potreban je 41. Podršku je zatražila Bošnjačka stranka koja ima tri mandata, odnosno HGI i dve albanske nacionalne partije sa po jednim mandatom. To je prvi put nakon izbora 2001. godine da koalicija, koju predvodi DPS, nije osvojila apsolutnu vlast u Crnoj Gori.

BS i HGI bili su u koaliciji koja je formirala prethodnu vladu Crne Gore. Te dve nacionalne stranke na izborima 14. oktobra odlučile su da samostalno nastupe, jer im je izborni zakon omogućava lakše sticanje poslaničkih mandata, pošto je reč o izbornim listama manjinskih naroda.

U crnogorskom parlamentu, koji ima 81 poslanika, nalaze se tri koalicije i pet partija. Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je 39 mandata, Demokratski front 20, Socijalistička narodna partija devet, Pozitivna Crna Gora sedam, a Bošnjaška stranka tri mandata.

U parlamentu po jednog poslanika imaće HGI, Forca i Albanska koalicija.

Ustavom je predviđeno da predsednik Crne Gore predlaže mandatara u roku od 30 dana od konstituisanja Skupštine. Skupština Crne Gore mora izabrati Vladu u narednih 90 dana.