Smena na čelu hrvatske vojske

U dogovoru sa premijerkom Jadrankom Kosor, hrvatski predsednik Ivo Josipović, smenio je načelnika Glavnog štaba hrvatskih oružanih snaga Josipa Lucića.

O predsednikovoj odluci o smeni Lucića u četvrtak će se raspravljati na sednici Vlade, koja će na njegovo mesto zvanično predložiti generala Draga Lovrića.

"U okviru zakonskih i ustavnih ovlašćenja Vlada je odlučila, a ja sam prihvatio da izvršimo određene kadrovske promene na čelu Glavnog štaba. Umesto sadašnjeg načelnika biće predložen general Drago Lovrić koji je juče unapređen u čin general-pukovnika", rekao je Josipović na konferenciji za novinare.

I Josipović i Kosorova su zadovoljni su što su brzo i bez ikakvih problema postigli dogovor.

Josipović je rekao da je predlog novog generala jedan od poteza koji je u okviru opšte reforme oružanih snaga i prilagođavanja standardima NATO-a.

Kosorova je, govoreći o Lovriću, naglasila da je reče o "oficiru koji je pre svega školovan za taj poziv, ali i o hrvatskom veteranu i ličnosti koja na kraju svih školovanja na pravi način može doći na čelo Glavnoga štaba, u momentu kad smo mnogo učinili u procesu koji je prethodio ulasku Hrvatske u NATO savez i u ovom trenutku kad moramo doneti i mnogo novih i važnih odluka".

Predsednik Josipović nije saopštio razloge za smenu, ali se pretpostalja da je general Lucić smenjeno zbog afere koja je izbila pošto je televizija 24 sata objavila snimak hrvatskih vojnika kako učestvuju u borbama protiv talibana u Avganistanu, javlja tportal.hr.

Josipović i Kosorova komentarisali su i situaciju hrvatskih vojnih snaga u Avganistanu, pošto su procurela svedočenja o borbama protiv talibana, u kojima učestvuju i hrvatski vojnici.

"Iako hrvatski vojnici u toj zemlji obavljaju dužnost instruktora, rizik je u Avganistanu svejedno nešto šta se može očekivati", rekli su predsednik i premijerka, i dodali da očekuju i razrešenje slučaja dva pala aviona MIG 21 u septembru 2010, na vojnoj vežbi.

Lovrić je 2009. godine, podseća tportal.hr, u medijima spominjan u vezi sa nestankom artiljerijskih dnevnika, jer je od 2000. do 2003. godine bio na čelu Uprave za operativne poslove, koja je bila pod sumnjom da nije dovoljno vodila brigu o dnevnicima sa podacima o granatiranju Knina u vreme borbi u Hrvatskoj.