Borba za opstanak ćirilice u nacrtu Strategije razvoja kulture

Najstarija kafana u Beogradu, "Znak pitanja", menjala je pet puta svoj naziv. Ipak, svi oni uvek su bili ispisani samo na ćirilici.

Miroslav Mitić, menadžer kafane "Znak pitanja", kaže da od otvaranja ove kafane 1823. godine ćirilica nikada nije napuštala "Znak pitanja", niti "imamo nameru da je menjamo".

Nacrt Strategije najavljuje borbu za opstanak ćirilice. Predviđa poreske olakšice za izdavače novina i knjiga na ćirilici, stimulisanje kompanija koje istaknu naziv na tom pismu.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević smatra da je pitanje jezika i pisma jedno od osnovnih pitanja identiteta i kulturnog jezgra jednog naroda.

"Ono što mi pokušavamo da učinimo nije guranje latinice sa strane, nije dezavuisanje latinice, nego samo pokušaj da se napravi jedan razuman otpor jednoj globalizaciji", objašnjava Vukosavljević.

Svoje tradicije odricali smo se lako i brzo decenijama unazad, kažu stručnjaci. Uz "koka kolu", burgere, farmerke, ćirilica stara više od hiljadu godina, neosetno je ustuknula pred latinicom.

Lingvista Vlado Đukanović ukazuje da su u bilo kojem srpskom selu ljudi koji obrađuju zemlju ili u farmerkama ili u maskirnim uniformama.

"Nema više narodne nošnje i u čitavom kompleksu stvari koje smo primili na isti način, tako je promakla i latinica. Dakle, to je nekava naša opustenost", ocenjuje Đukanović.

Pomoćnik zaštitnika građana Robert Sepi kaže da postoje republički organi i njihove filijale i ekspoziture u nekim centralnim beogradskim opštinama koji službene javne isprave izdaju na latinici.

Takođe, kako dodaje, postoje i gradske sredine na teritoriji centralne Srbije gde su nazivi ulica ili mesta ispisani na latinici.

Sveske onih na kojima svet ostaje pune su mešanja dva pisma.

Profesorka srpskog jezika Jasna Janković kaže da je mešanja dva pisma nekada kažnjavala najlošijom ocenom, ali od kada je to postalo toliko često, smatra da tu meru više ne može da primeni.

"Zaštita ćirilice je čak uneta u Ustav. To je tačka Ustava broj 10. Ustava, koji je štampan latinicim. Dakle, ovo je jedno društvo apsurda. Deca to vide i shvataju", kaže Jankovićeva.

Nacrt strategije tek je prvi korak. Odbrana ćirilice dug je proces. Za uspeh je presudan kontinuitet. Krajem juna planirane su rasprave o tom predlogu širom Srbije.

Biće održane u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Čačku, Nišu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici.

Nakon toga, nacrt Strategije naći će se pred Odborom za kulturu, a na samom kraju i pred posanicima u parlamentu.