Kako se hrane deca u narodnim kuhinjama?

Na količinu i kvalitet obroka Ivana Nemet i Krsta Tokin se ne žale. Obrok iz narodne kuhinje dovoljan je za ručak devetočlane porodice, dok se za doručak i večeru, kako kažu, snalaze nekako.

"Mi smo podstanari plaćamo to što treba i to što nam ostane, čuvamo za decu. Obroci su dobri samo šteta što ne radi vikendom", objašnjava Ivana Nemet, korisnica Narodne kuhinje iz Vršca.

Krsta Tokin, navodi da trenutno nigde ne radi i da im obroci iz Narodne kuhinje mnogo znače.

"Imamo sedmoro dece, žena ne radi jer mora da ih čuva, vodi u školu", ističe Tokin.

Slično je i u porodici Petrov. Ova devetočlana porodica žive od socijalne pomoći. Svaka pomoć koju dobiju, ovoj porodici mnogo znači.

"Uzimamo u kuhinji ručak i večeru. Dobili smo i kompletnu školsku opremu za decu - ranac, knjige, ali ipak ne može da se živi samo od socijalne pomoći jer treba da platim vodu, struju a i deca uvek nešto traže da im se kupi", objašnjava Milica Petrov iz Vršaca.

Evidenciju o deci koja se hrane u narodnim kuhinjama Crveni krst vodi tek poslednjih nekoliko godina. Prošle godine, kažu, bilo ih je 11.000.

"Imamo blagu tendecnciju rasta što je nesumnjivo značajno i ukazuje na bitna kretanja u socijalnoj sturkturi među onima koji su najranjiviji u našoj zajednici. Kada se radi o deci o njima se posebno vodi računa i sa posebniom pažnjom biramo artikle koji su neophodni za razvoj dece", navodi Ljubomir Miladinović, rukovodilac Službe Crvenog krsta Srbije za međunarodnu saradnju.

Za razliku od mnogih svojih vršnjaka, većina dece iz socijalno ugroženih porodica nikada nije otišla na letovanje ili zimovanje. Uz 10 miliona dinara iz budžeta, Crveni krst je uspeo prošle godine da obezbedi dodatnih 38 miliona dinara za odmor i oporavak 3.000 dece.