Umesto inostranstva, lekari odabrali selo

Medicina je, kažu, njihova velika ljubav. Radno iskustvo sticali su u vojvođanskim selima. Kada su na svet došla deca, lekarska plata nije više bila dovoljna za podstanarski život. Od planova da, poput mnogih kolega, odu u Nemačku, odustali su.

"Nije lako otići u inostranstvo, pogotovo sa decom. Hteli smo da se uhvatimo ukoštac ovde u Srbiji, gde smo se školovali. Krenuli smo da sređujemo imanje, krčimo voćnjak, očistili smo njivu. Od toga može da se živi, pa i lekari, zašto da ne", kaže Jelena Pelivanović.

Milan Pelivanović kaže da su planovi da se jednog dana ipak vrate onome što najbolje umeju – da leče. "Šta bi bilo da svi odu, ne mogu svi otići, neko mora ostati ovde", rekao je Milan.

Posla za ovo dvoje lekara u užičkoj bolnici, u kojoj je Milanov otac osnovao odeljenje opšte medicine i gde su oboje njegovih roditelja bili lekari, za sada nema. Pelivanovići ne gube nadu.

"Situacija je teška, ali mi ne prihvatamo da je situacija bezizlazna", istakao je Milan.

Zdravstvenom centru Užice, u čijem sastavu su tri bolnice i deset domova zdravlja, kažu, potrebni su mladi lekari.

"Povremeno i dobijamo saglasnost komisije za prijem jednog broja lekara, ali to je još nedovoljno s obzirom na to da nam nedostaje jedan značajan broj lekara", naglašava direktor Zdravstvenog centra Užice dr Miloš Božović.

Prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, objašnjava da se zna koliko je lekara potrebno.

"U odnosu na broj stanovnika određenog regiona ili okruga mi tačno znamo koliko lekara, medicinskog osoblja treba da uposli taj primarni, sekundarni ili tercijarni zdravstveni centar. Gledamo da kriterijumi budu univerzalni na teritoriji cele Srbije i da se najbolji zapošljavaju", rekao je Vekić.

Mladi lekari, kako je predviđeno kadrovskim planom za ovu godinu, zapošljavaće se na račun nemedicinskog osoblja, koje trenutno čini gotovo trećinu zaposlenih u zdravstvu.