Obeležava se Nacionalni dan bez duvanskog dima

Ika Pešić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, navela da su bolesti disajnih organa najčešći zdravstveni motiv za početak procesa odvikavanja. Pored toga i novac je motiv.

"Pozivamo pušače da na Nacionalni dan bez duvanskog dima, pod sloganom 'Odrasli puše i mene guše', a u okviru kampanje 'Ugasi je' i molimo ih da danas ugase svoje cigarete", napominje Pešićeva.

Ističe da su metode koje koriste u Centru za prevenciju i odvikavanje od pušenja proverene, uspešne i stručne metode.

"Kod nas kada dođu pacijenti na odvikavanje prvo se sagleda taj zdravstveni status, da se vidi da li ima oštećenja i koliko je to oštećenje i šta je primarno tu raditi. Zatim se sagledava i pušački status, da se vidi koliko godina taj pušač puši i kolika je ta zavisnost da bi mogli to sve predupreti medikamentima", objašnjava Pešićeva.

Navodi da je intezivan period lečenja tri meseca, a da se do godinu dana pacijenti prate i dalaze na kontrole. Uspešnost je preko dve trećine pacijenata u odvikavanju.

"Njihova radost kada u tome uspeju ne može ni sa čim da se meri i kada shvate koliko je lepo i koliko je sjajno kada ne udišu duvanski dim", naglašava Pešićeva.  

Na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut" objavljeno je da je upotreba duvana povezana sa blizu šest miliona smrtnih slučajeva širom sveta godišnje, uključujući i 600.000 smrtnih slučajeva koji su nastali zbog izlaganja duvanskom dimu.

Srmena Krstev iz Republičke stručne komisije za kontrolu duvana ukazuje da gubici država ima zbog toga što stanovništvo oboljeva značajno prevazilazi onu svotu koju država dobija od poreza i akciza na duvanske proizvode.

Dr Žofija Puštaj iz Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, napominje da podaci SZO objavljeni ovog meseca pokazuju da duvanska industrija košta svetsku ekonomiju više od bilion dolara godišnje zbog lečenja bolesti izazvanih pušenjem i smanjene produktivnosti.

Podaci iz Globalnog istraživanja o upotrebi duvana među mladima u Srbiji pokazuju da je 63 odsto učenika starosti 13 do 15 godina izloženo duvanskom dimu u svojim domovima i 61 odsto na zatvorenim javnim mestima, a rezultati istraživanja zdravlja stanovništva pokazali su da je više od polovine stanovništva starijeg od 15 godina izloženo duvanskom dimu u zatvorenom prostoru. 

Visokoj izloženosti duvanskom dimu, a posebno na mestima na kojima pušenje nije zabranjeno - zakonski regulisano, doprinosi i visoka tolerancija društva prema upotrebi duvana.

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu usvojen je 2010. godine i tim zakonom je zabranjeno pušenje na radnim i javnim mestima i u javnom prevozu, dok je u ugostiteljskim objektima pušenje i dalje dozvoljeno.

Rezultati istraživanja koja se redovno sprovode od 2010. godine pokazuju da je došlo do smanjenja izloženosti duvanskom dimu, posebno na mestima koja su regulisana zakonom.

Ključni rezultati Istraživanja o efektima i stavovima u vezi sa Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu koje je sprovedeno 2015. godine su da je pušenje dozvoljeno u svim prostorijama u skoro polovini domaćinstava u Srbiji, a tek u svakom desetom domaćinstvu pušenje je dozvoljeno samo na terasi.

Više od dve trećine punoletnih građana Srbije, pušača i nepušača, izloženo je duvanskom dimu u svojoj kući 65 odsto, dok je 75 odsto odraslih stanovnika izloženo duvanskom dimu u kući prijatelja.

Uprkos zabrani pušenja, svaki peti odrasli građanin Srbije izložen je duvanskom dimu na radnom mestu, dok je pet odsto stanovništva izloženo duvanskom dimu u obrazovnoj ustanovi.

Svakom drugom punoletnom stanovniku smeta izloženost duvanskom dimu na mestima na koje izlaze, dok 56 odsto stanovništva navodi da im smeta izloženost duvanskom dimu na radnom mestu.

Duvanski dim, koji sadrži više od 7.000 hemijskih materija, od čega su preko 70 kancerogene materije, povezan je sa obolevanjem od malignih bolesti, sa bolestima srca i krvnih sudova i disajnih puteva.

Potpuna zabrana pušenja, uključujući i ugostiteljske objekte, uvedena je u većini evropskih zemalja. Strah da će to ugroziti poslovanje ugostiteljima pokazao se kao neopravdan jer je na primer u SAD, Engleskoj, Mađarskoj promet čak i porastao.