Medijametar: Prvi put više negativnih nego pozitivnih tekstova o Vučiću

Ćurguz je na predstavljanju najnovijeg Kvartalnog medijametra u kome se navodi da je na naslovnim stranama štampanih medija u periodu od jula do oktobra po prvi put više negativnih, nego pozitivnih tekstova o vladi i premijeru Aleksandru Vučiću, rekao i da ostalih tema vezanih za ekonomiju, evrointegracije ili kulturu ima mnogo manje.

"Svaki period ima neku karakteristiku, a karakteristika ovog jeste apsolutna dominacija političkih tema i to pre svega unutrašnjih, ali i onih koji se dešavaju spolja", rekao je Ćurguz Kazimir.

Prema analizi naslovnica vodećih srpskih štampanih medija, uključujući nedeljnike, je da politički akteri iz zemlje i inostranstva čine tri četvrtine svih ličnosti kojima se posvećuju tekstovi na naslovnicama.

Zato, kako kaže Ćurguz Kazimir, možemo da se zapitamo da li se uloga medija u Srbiji svela samo na to da prati i reaguje na političke događaje ili postoje još neke oblasti u našem životu, svakodnevnici, koje zaslužuju određenu pažnju poput tema vezanih za ekonomiju, evrointegracije ili kulturu.

"Vidimo da je tih tema značajno manje i da vladavina politike na neki način ugrožava i razvoj samog novinarstva", rekao je on.

Zaključak Kvartalnog medijatora je i da je od svih članova Vlade najviše negativnih tekstova napisano o Aleksandru Vučiću, kao i da broj negativnih tekstova o premijeru premašuje broj pozitivnih po prvi put u dve godine, od kada se radi analiza.

Kad je reč o broju naslovnica, predsednik srpske vlade i dalje ima najveći broj tekstova na njima, u odnosu na ostale aktere političke scene u Srbiji, čak 630, većinski negativnih, a potom, po broju pojavljivanja na naslovnim stranama slede Ivica Dačić (240) i Tomislav Nikolić (198).

"Napisano je ukupno 630 tekstova - 19 pozitivnih (3,02 odsto), 28 negativnih (4,44 odsto), dok je 583 teksta (92, 54 odsto) neutralno'', rekla je medijska analitičarka Danica Laban.

Ona je istakla da je najviše negativnih tekstova o Vučiću objavljeno u listovima Blic i Danas, a najviše pozitivnih u listu Alo.

Prema njenim rečima, od opozicionih lidera najviše su zastupljeni Bojan Pajtić (92), Vojislav Šešelj (90) i Boris Tadić (74), a najveći broj negativnih tekstova ima lider radikala - 16.

Analitičari Medijametra ocenjuju da je većina tekstova, suprotno moralnim i profesionalnim standardima, nebalansirana - tekst je zasnovan na stavu jednog sagovornika ili stavovima različitih sagovornika koji nastupaju sa istog stanovišta.

Balans je prisutan samo u 20,43 odsto svih tekstova iz posmatranog uzorka. Kako se navodi, najveći procenat nebalansiranih tekstova ima list Kurir (94.15 procenata).

List Danas, iako ima najmanji procenat nebalansiranih tekstova, i dalje ima ima više od dve trećine jednostrano napisanih tekstova (64. 43 odsto).

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da su nedeljnici u kontinuitetu antivladini s izuzetkom nedeljnika Pečat gde postoji neka vrsta indirektne podrške vladi Aleksandra Vučića i to u meri u kojoj je taj nedeljnik kritičan prema zapadu i skupu stranaka koje se mogu opisati kao petooktobarski pobednici.

''Ako gledate ukupnu sliku nedeljnika mogli bi ste da zaključite da tu postoji apsolutno primer kritičkog pisanja u odnosu na bilo kakvo pisanje koje bi išlo u pravcu afirmacije politike vlade'', rekao je Stanković dodajući da kod nedeljnika ne postoji eksplicitno provladin nedeljnik.

Objašnjava da pisanje u njima ne nosi crtu neutralnosti već je mnogo više usmereno na vrednost opredeljivanja što je normalno jer su u njima zastupljenje uredničke kolumne koje su autorski pečat samog novinara i intervjui.

Navodi i da je karakteristika za perioda nakon izbora taj da postoji snažna polemika između samih medija, pa tako mogu da se registruju polemike opoziciono nastrojenih nedeljnika sa televizijom Pink i dnevnim listom Informer.

''Generalno gledano ako posmatrate srpske nedeljnike vidite da tu postoji vrlo dinamično pisanje i intezivno praćenje političkih i društvenih događaja i neka raznovrsnost gledišta, argumenata i zaključaka koji oni nude'', rekao je Stanković.

Najnoviji Kvartalni medijametar rađen je na uzorku od 2.012 tekstova sa naslovnica dnevnih novina.

Obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo! i Informer, a analizom su obuhvaćeni i nedeljnici Vreme, NIN, Novi Magazin, Nedeljnik i Pečat.

Analizu već dve godine sprovodi Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart i stručnjacima koji prate tu oblast.