Svetska banka: Srbija dala najveći doprinos rastu regiona

"Jači rast počinje da utiče i na povećanje zaposlenosti i smanjenje siromaštva u regionu", rekla je Elen Goldstin na predstavljanju desetog po redu redovnog ekonomskog izveštaja SB za jugoistočnu Evropu u Briselu, koji je putem video-linka bio direktno prenošen na konferenciji za novinare u Kancelariji Svetske banke u Beogradu.

Goldstinova je navela da, iako stopa nezaposlenosti u regionu ostaje i dalje visoka i iznosi oko 25 odsto, pet od šest zemalja u regionu je uspelo ove godine da smanji tu stopu.

Posebno je istakla da je Srbija povećala stopu zaposlenosti sa 4,7 odsto u ovoj godini, i da je oborila stopu nezaposlenosti u drugom kvartalu na 15,2 procenta.

Prema izveštaju Svetske banke, očekuje se da projektovani ekonomski rast u Srbiji, Albaniji, BiH, Kosovu, Makedoniji i Crnoj Gori dostigne 2,7 odsto na nivou regiona u ovoj godini u odnosu na 2,2 odsto, koliko je iznosio 2015. godine.

"Srbija koja predstavlja najveću ekonomiju u regionu, podstakla je ovakav rast", izjavila je viši ekonomista Svetske banke i vodeći autor izveštaja Barbara Cunha.

Srbija, prema njenim rečima, beleži skok sa 0,7 odsto prošle godine nakon poplava koje su pogodile zemlju 2014. godine, na očekivanih 2,5 odsto ove godine.

Svetska banka takođe predviđa trend nastavka umerenog rasta i tokom 2017. godine, pri čemu se za Srbiju predviđa da će on dogodine biti 2,8 odsto, a 2018. godine 3,5 odsto.

Očekuje se da će ostale privrede u regionu zadržati rast između 2,8 i 3,6 procenata tokom 2016. godine, sa izuzetkom Makedonije.

"Zemlje s jakim reformskim programima imale su povećane investicije, što je postalo solidan motor rasta tokom prve polovine 2016", rekla je Jekaterina Vostroknutova, vodeći ekonomista Svetske banke u Beogradu i jedan od autora izveštaja. 

Ona je istakla da su privatne investicije izuzetno doprinele rastu u Srbiji i Albaniji, i da su u tim zemljama značajno smanjeni fiskalni deficit i javni dug zahvaljujući reformama koje sprovode.

Ukazano je, međutim, da prosek smanjenja fiskalnog deficita u regionu sa prošlogodišnjih 3,6 odsto na 3,3 procenta u ovoj godini "maskira" variranja od zemlje do zemlje, s obzirom na to da se javni dug povećao u pojedinim zemljama u kojima su fiskalni računi preopterećeni javnom potrošnjom.

U izveštaju se zaključuje da je region nastavio sa rastom uprkos kompleksnom evropskom i globalnom okruženju. Kako bi se održala uzlazna putanja rasta, preporučuje se nastavak sprovođenja reformi kojima bi se održala makroekonomska stabilnost, stimulisalo poslovanje i poboljšala efikasnost privatnog sektora i izgradila otpornost na eksterne šokove. 

Fiskalni deficit Srbije smanjen na 2,5 odsto BDP-a  

Poslednji izveštaj Svetske banke govori o pozitivnom privrednom rastu Srbije u 2016. godini, uz ocenu da je ubrzana ekonomska aktivnost zemlje podstaknuta investicijama i izvozom, što je poboljšalo ranija očekivanja Svetske banke u pogledu privrednog rasta Srbije u 2016.

"Imamo vrlo dobru poruku za Srbiju. Zemlja se nalazi na dobrom putu privrednog rasta. Očekuje se da taj rast bude 2,5 procenata do kraja 2016. godine. Ono što je vrlo važno jeste da je ovaj rast sveobuhvatan, zasnovan na oživljavanju investicija, privatne i javne potrošnje, a raste i izvoz. Za nas, ove vesti su vrlo dobre", izjavila je menadžerka Odeljenja za makroekonomsku i fiskalnu politiku Galina Vinselete za Tanjug.

Jesenji izveštaj Svetske banke, koji je predstavljen u Briselu, ali i u balkanskim zemljama koje su pokrivene analizama, ukazuje na činjenicu da je fiskalni deficit Srbije smanjen na 2,5 procenata bruto društvenog proizvoda, uz očekivanje daljeg pada.

Uprkos dugom periodu formiranja Vlade u Beogradu posle aprilskih izbora, Svetska banka naglašava da su u Srbiji nastavljeni napori na sprovođenju ključnih strukturnih reformi, kao što su reforme železnice i elektroprivrede.

Nastavak napretka u reformama, posebno u okviru optimizacije javne uprave, biće od ključnog značaja za održavanje pozitivnog ekonomskog i fiskalnog učinka u srednjoročnom periodu, što će se odraziti i na otvaranje novih radnih mesta i smanjenje siromaštva, ocenjuju u Svetskoj banci.

"Najveći izazov za Srbiju, pored regionalnih izazova, je kako stvoriti radna mesta i pospešiti rast. Zato Vlada treba da podrži osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća koja mogu da se uključe u međunarodnu trgovinu i doprinesu rastu", zaključio je Toni Verhejen, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Pojačana ekonomska aktivnost dovela je i do poboljšanja na tržištu rada u Srbiji, pri čemu je nezaposlenost sa prosečnih 17,7 procenata iz 2015. godine pala na 15,2 procenta u drugom kvartalu 2016. godine.

I nezaposlenost među mladima je smanjena i to sa 42,4 procenta iz prethodne na 36,1 procenat ove godine. Istovremeno, realne plate su, posle tri godine uzastopnog pada, u prvoj polovini 2016. godine porasle za 3,3 procenta u odnosu na isti period prošle godine.

Inflacija nastavlja da bude ispod donje projektovane granice usled niskih cena energije i hrane. 

Stručnjaci Svetske banke navode da je u prvih sedam meseci 2016. godine budžet Srbije bio "gotovo izbalansiran" što se vidi kao posledica pre svega veće naplate PDV-a i akciza. Javni dug se za isti period samanjio za 420 miliona evra i sada iznosi 74,9 procenata bruto društvenog proizvoda.

U narednom srednjoročnom periodu Svetska banka predviđa veću stopu privrednog rasta za Srbiju od oko 3,5 procenata, što bi trebalo da bude zasnovano na većem izvozu, poboljšanim investicijama i većoj potrošnji.

U pitanju je deseti redovni Ekonomski izveštaj za zemlje jugoistočne Evrope. Taj izveštaj se objavljuje dva puta godišnje, a sadrži poslednja dešavanja, ključne trendove i politike u oblasti ekonomskog razvoja Albanije, BiH, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije, kao i kratkoročna ekonomska predviđanja za region Zapadnog Balkana.

Ovogodišnji jesenji Ekonomski izveštaj nosi naziv "Otporan privredni rast usred rastućih rizika", a sastavili su ga ekonomski stručnjaci Svetske banke koji rade u zemljama Zapadnog Balkana.