Suficit sa Hrvatskom – najveći proboj u izvozu katoda, ulja, benzina

Da li Sava u ekonomskom smislu može da poteče uzvodno? Izgleda da može, jer od nezamislive činjenice da smo sa Hrvatskom imali godišnji manjak u robnoj razmeni od 60 do 150 miliona evra, u 2016. smo došli do viška. 

Hrvatski ekonomisti tvrde da je do povećane tražnje za robom iz Srbije došlo zbog prebacivanja proizvodnje hrvatskih kompanija u Srbiju poput "Agrokora" i "Atlantik grupe". 

Takođe i zbog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i Ceftom, ali i niskom cenom transporta. Koliko je to održivo?

Danica Milovanović iz PKS kaže da je procena da će se taj suficit održati i porasti do kraja godine na 20,2 miliona evra u spoljnoj razmeni sa Hrvatskom.

"Tome je doprinelo i što su, naravno, plasirani proizvodi veće faze prerade, a suficit pokazuje gde je realan interes srpskih firmi na hrvatskom tržištu", kaže Milovanovićeva.

Najveći proboj u izvozu iz Srbije činile su katode, struja, jestivo ulje, benzin, baloni, polietilen, malter, ali i ženski veš i kupaći kostimi.

Kada je reč o uvozu iz Hrvatske, najveća tražnja bila je za cementom, delovima za sedišta, uljima, ureom, sredstvima za higijenu. U suficitu je učestvovalo 2.160 preduzeća.

Slobodan Vučković iz Republičkog zavoda za statistiku kaže da je struktura tih preduzeća različita.

"Imate i one koji su isključivo od domaćeg kapitala i one koji su sa stranim kapitalom, tako da se ne može reći da je rezultat te razmene to što imamo neke povoljne investicije iz inostranstva i više stranog kapitala koji učestvuje u toj razmeni, već verovatno se radi i o strukturi proizvoda koji im trebaju, a koje mi imamo", kaže Vučković.

Višak u razmeni Srbija ostvaruje ne samo sa zemljama regiona već i sa šest članica Evropske unije. Trend pokrivenosti uvoza izvozom se bliži nivou od oko 80 odsto. Statističari kažu da je Srbija takav nivo imala samo pre 30 godina, kada smo izvozili "jugo" u Ameriku.