Srbija 27. u borbi protiv modernog ropstva

Najveća učestalost modernog ropstva u Evropi je u Makedoniji sa 0,639 odsto stanovništva, a tik iza je Turska sa 0,626 odsto, slede Poljska sa 0,476 i Bosna sa 0,467 odsto stanovništva, dok je Srbija sa 0,404 odsto na petom mestu koje deli sa još 10 evropskih zemalja - Rumunijom, Grčkom, Češkom, Bugarskom, Hrvatskom, Litvanijom, Letonijom, Estonijom, Kiprom i Crnom Gorom, preneo je Euraktiv Srbija.

U Evropi je najmanja rasprostranjenost modernog ropstva od 0,018 odsto u 12 zemalja, pretežno Zapadne Evrope, uključujući Francusku, Nemačku, Austriju, Dansku i Norvešku, piše portal Euraktiv Srbija.

Moderno ropstvo je u izveštaju široko shvaćeno i obuhvata raznolike situacije uključujući trgovinu ljudima, ugovorene brakove, prinudnu prostituciju i rad, dužničko ropstvo i sve druge situacije u kojima se osoba drži protiv svoje volje, uz uzimanje dokumenata, pretnje ili silu.

Po podložnosti stanovnika modernom ropstvu Srbija je među zemljama sa većim rizikom, zajedno sa drugim zemljama regiona poput Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, ali i nekim članicama EU Bugarskom i Grčkom, koje sve imaju rizik veći od 30 na skali do 100.

Podložnost se meri ocenjivanjem više od 20 faktora iz oblasti civilne i političke zaštite, socijalnih, zdravstvenih i ekonomskih prava, lične bezbednosti i uticaja izbeglica i sukoba, a u slučaju Srbije Indeks pokazuje da je najslabija tačka civilna i politička zaštita, što uključuje poverenje u pravosuđe, političku nestabilnost, pristup oružju, polnu diskriminaciju, raseljena lica, odgovor vlade na problem ropstva i politička prava.

Prema odgovoru na problem modernog ropstva i prevenciji problema, Srbija je na 27. mestu od skoro 160 zemalja, u proseku za Evropu.

Srbija i više od 10 evropskih zemalja dobilo je rejting BB koji znači da je vlada uvela odgovor na moderno ropstvo, što uključuje kratkoročnu podršku žrtvama, krivično gonjenje nekih oblika modernog ropstva, telo za usklađeni odgovor i zaštitu za najizloženije modernom ropstvu.

U ovom pogledu Srbija je dobila 54,4 na skali do 100 i u istoj je grupi sa zemljama regiona poput Albanije koja ima 54,34, Slovenije koja ima skor 54,8, Makedonije 55,16 i Crne Gore sa 58,27 poena. Na čelu grupe je Nemačka, a na začelju Kipar.

Prema odgovoru na moderno ropstvo u Evropi lideri su Holandija, Velika Britanija, Švedska, Portugalija i Hrvatska.

U ovoj oblasti Srbija je najlošiju ocenu dobila za koordinaciju na nacionalnom i lokalnom nivou i pozivanje vlade na odgovornost, što podrazumeva postojanje nacionalnog tela za koordinaciju, praćenje akcionog plana i izveštavanje o postupanju, ali i postojanje nezavisnog tela da prati delovanje.

Najbolju ocenu Srbija je dobila u pogledu krivičnog pravosuđa, pokazatelja kojim se meri usaglašenost zakonodavstva sa međunarodnim konvencijama, kao i pristup pravosuđu za žrtve i podrška.

Na samom čelu liste prema merama protiv modernog ropstva navodi se Holandija, koja ima sveobuhvatno zakonodavstvo, nezavisnog izvestioca o švercu ljudi i seksualnom nasilju nad decom, mehanizam upućivanja na nacionalnom nivou kao i grupu za delovanje u oblasti šverca ljudima.

Po broju ljudi koji su u situaciji modernog ropstva, najgore su Severna Koreja sa 4,37 odsto i Uzbekistan sa 3,97 odsto, dok još 15 zemalja ima udeo od najmanje 1 odsto, a najviše 1,65.

Samo četiri zemlje označene su kao zemlje sa potpuno neadekvatnim sistemom, što može da uključi i moderno ropstvo uz saglasnost države, a to su Severna Koreja, Iran, Eritreja i Ekvatorijalna Gvijena.

Izveštaj je pokazao da je u svetu više od 45 miliona ljudi u modernom ropstvu, od čega dve trećine u regionu pacifičke Azije.