Kurs ne ugrožava inflaciju

Posle intervencije Narodne banke Srbije od 89 miliona evra na deviznom tržištu, dinar će u četvrtak zabeležiti novu najnižu vrednost prema evru od 2002. godine, jer će oslabiti 38 para ili 0,38 odsto, tako da će zvanični srednji kurs biti 98,0520 dinara za evro.  

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da aktuelni kurs dinara ne ugrožava planirani nivo inflacije u ovoj godini, naglašavajući da će, ukoliko bi se to desilo, NBS preduzeti odgovarajuće mere. 

"Da ovaj nivo kursa značajno ugrožava postizanje našeg cilja, visine inflacije od šest plus-minus dva odsto, sigurno bismo to uočili i bilo bi najavljeno povećane referentne kamatne stope i dati neki drugi makroekonomski odgovori na to", rekao je guverner novinarima u Privrednoj komori Vojvodine.

Istakavši da je dinar u decembru i januaru bio stabilniji nego pre godinu dana, Jelašić je u razgovoru s privrednicima podsetio da je lane u ovom periodu NBS radi stabilizovanja kursa domaće valute prodala 527 miliona evra, a ovog meseca svega 110 miliona evra.

"NBS ne može, i ne bi trebalo, da drži jedan nivo kursa dinara, a s deviznim rezervama kojima raspolaže će i ubuduće obezbeđivati normalno funkcionisanje bankarskog deviznog tržišta", kazao je guverner, napominjući da je kurs domaće valute "slika celokupne makroekonomske situacije u Srbiji".

Ove godine jeftiniji krediti

Napominjući da će ove godine krediti biti nešto jeftiniji, ali ne tako povoljni kao pre dve godine, Jelašić je rekao da se u NBS intenzivno radi na tome da bude drastično smanjen nivo obavezne rezerve banaka.

Jelašić, međutim, smatra da, ukoliko visina tih rezervi bude uskoro znatno snižena (sa sadašnjih 40 do 45 odsto, što je najviše u okruženju), to neće bitno uticati na smanjivanje cene bankarskih kredita, jer kad se bankama tom merom vrati deo deviza i dinara one same odlučuju šta će raditi s tim novcem.

"Nadamo se da će, po osnovu oslobađanja tih finansijskih sredstava, banke omogućiti nešto povoljnije kredite, ali to sve zavisi od njihove poslovne politike", kazao je Jelašić, podsećajući da i u ovim uslovima imamo kreditni rast, ali ne takav kao ranije.

Govoreći o makroekonomskim izazovima koji nam predstoje, guverner je istakao da, iako se očekuje oporavak ekonomskih aktivnosti, ove godine se ne možemo nadati boljem životu u Srbiji jer, u prvom redu, ne samo da neće biti povećanja broja zaposlenih nego se očekuje i "određeno smanjenje".

Plate u javnom sektoru i penzije ostaju zamrznute, očekuje se pad realnih zarada od oko šest odsto, pa će izdaci građana, odnosno potrošnja, biti znatno smanjeni, rekao je on i napomenuo da bismo ove godine mogli da očekujemo priliv stranog kapitala od oko 1,1 milijardu.

Privrednim granama povezanim s izgradnjom Koridora 10 biće u predstojećem periodu lakše jer je novac za taj veliki investicioni projekat obezbeđen i moći će da uposle svoje kapacitete, rekao je Jelašić.