Zašto je Evropa laka meta za teroriste?

Napade u Briselu treba posmatrati u evropskom kontekstu otuđenih, mahom nezaposlenih i getoiziranih muslimana, kao i slabe bezbednosti, koji je dramatično različit od američkog, ocenjuje bivši koordinator Stejt departmenta za protivterorizam Danijel Bendžamin u autorskom tekstu za Politiko.

Bendžamin ukazuje da u SAD muslimansku zajednicu čine uglavnom prilično dobrostojeće porodice poreklom iz raznih muslimanskih zemalja s obrazovanjem prosečnih Amerikanaca.

U Evropi muslimanske zajednice su formirali siromašni seljaci koji su tu došli na privremeni rad u industriji i ostali i kada su fabrike zatvorene, pri čemu su i dalje siromašni, bez pristupa obrazovanju i sa mnogo većom stopom nezaposlenosti nego ostali, iznosi se u tekstu.

Iako ogromna većina evropskih muslimana ne želi da ima bilo šta sa ekstremizom, među njima ima više ekstremista nego među muslimanima u SAD, a taj broj je posebno visok u Belgiji, dodaje autor.

Navodi da je prema izveštaju Grupe "Sufan" iz decembra, 470 od 660.000 belgijskih muslimana otišlo da se bori u Siriji ili Iraku, što belgijsku muslimansku zajednicu čini procentualno najvećim snabdevačem ekstremista u zapadnoj Evropi.

Za razliku od Belgije, iz SAD je u borbu otišlo 250 muslimana, iako je muslimanska zajednica u Americi pet puta veća i prema procenama instituta "Pju" broji 3,3 miliona ljudi.

Drugi razlog veće bezbednosti u SAD su mere bezbednosti, koje su u Americi znatno pojačane od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.

Kao posledica toga u četiri najveća teroristička napada u Evropi – u Madridu 2004. godine, Londonu 2005. godine, Parizu 2015. godine i Briselu 2016. godine – poginulo je najmanje 426 ljudi, dok je u četiri najveća napada u SAD uključujući Bostonski marton i bombe u San Bernardinu poginulo ukupno 45 ljudi.

Od napada 11. septembra, SAD su na unutrašnju bezbednost potrošile 650 miliona dolara, piše Bendžamin, što je znatno više nego u Evropi, sudeći po izdvajanjima za policiju, graničnu bezbednost i druge agencije.

Belgija je posebno tužan slučaj, navodi autor, zbog političkih sukoba između Flamanaca i Valonaca oko političke reforme i unutrašnje političke krize, koja je s prekidima trajala od 2007. do 2011. godine.

Tokom tog perioda zemljom je upravljala tehnička vlada, a nesposobnost Belgijanaca da poboljšaju protivterorističke kapacitete stalno je nervirala američke funkcionere, podseća autor.

Evropa je pogodnija meta za teroriste i zbog geografskog položaja, slabih spoljnih granica, nepostojećih unutrašnjih granica i migrantske krize, koja je dovela milion i po izbeglica, što sve multiplicira opasnosti, zaključuje se u tekstu.