Đukanovićeva Vlada "na proveri" 21. januara?

Nakon dobijanja pozivnice za NATO stekli su se uslovi da se na Ustavom predviđeni način proveri politički legitimitet vlade i da se političkim partijama, koje smatraju da vlada nema podršku parlamentarne većine, pruži prilika da glasanjem protiv delegitimišu aktuelnu izvršnu vlast u državi, navodi se u zahtevu za glasanje o poverenju vladi, koji je potpisao premijer Milo Đukanović.

Đukanović u zahtevu podseća da je sadašnja izvršna vlast izabrana 4. decembra 2012. godine, kao koaliciona vlada, glasovima parlamentarne većine koalicije formirane uoči i nakon poslednjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori.

"Međutim, u većem delu proteklog trogodišnjeg mandata, posebno nakon predsedničkih izbora 2013. godine, nije bilo jasne i kontinuirane političke podrške te parlamentarne većine vladi, koja je njenom voljom izabrana. Takva promena odnosa među parlamentarnim partijama zamaglila je jasnu liniju odgovornosti između vlasti i opozicije u parlamentu. Takođe je ugrozila i Ustavom propisani model podele vlasti, i na kraju ugrozila optimalnu funkcionalnost vlade, time i političkog sistema u celini", naveo je Đukanović.

Prema rečima crnogorskog premijera, kriza u odnosima DPS-a i SDP-a kulminirala je ocenama da je postojeća vlada tehnička i da je njeno trajanje politički racionalno do trenutka donošenja odluke o pozivu Crne Gore za učlanjenje u NATO.

"Kako je taj najvažniji prioritet državne politike Crne Gore u 2015. godini uspešno obavljen, stekli su se uslovi da se na Ustavom predviđeni način proveri politički legitimitet ove vlade i da se političkim partijama, koje smatraju da 40. vlada Crne Gore nema podršku parlamentarne većine, pruži prilika da glasanjem protiv delegitimišu aktuelnu izvršnu vlast u državi", piše u Đukanovićevom zahtevu.

Pitanje poverenja, kako dodaje, vlada postavlja sa željom da pokaže odgovoran odnos prema izbornoj volji građana na parlamentarnim izborima 2012. godine, naveo je on.

To je, dodaje, primerena odgovornost nakon što su tokom poslednjih godina saopštene teške političke ocene o radu vlade i od strane jednog koalicionog partnera koji je konstituent Vlade Crne Gore od 1998.

"Na osnovu izloženog, vlada je odlučila da u Skupštini Crne Gore postavi pitanje svog poverenja", navodi Đukanović u zahtevu upućenom parlamentu.

Glasanje o poverenju vladi trebalo bi da dođe na dnevni red Skupštine u drugoj polovini januara. Da bi aktuelna izvršna vlast zadobila poverenje da nastavi sa radom, neophodna je podrška 41 poslanika, odnosno većine od ukupnog broja predstavnika naroda, stoji u pismu.

Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), manje članice vladajuće koalicije, Džavid Šabović kazao je da njegova partija još nije odlučila kako će glasati na sednici parlamenta na kojoj će se raspravljati o poverenju vladi, ali ističe kako je siguran da će "SDP biti jedinstven u svojoj odluci”".

Odluka premijera Mila Đukanovića da u najskorije vreme u parlamentu pokrene pitanje poverenja svojoj vladi, važan je politički trenutak, smatra jedan od lidera DF-a i predsednik "Pokreta za promene" Nebojša Medojević.

Bez obzira na tu činjenicu, Demokratski front se neće vratiti u parlament kada na dnevnom redu bude pitanje poverenja Vladi.

"To je nešto o čemu još nismo razgovarali, ali je stav Demokratskog fronta poznat. Naš glas i nije potreban, jer će tamo biti oni koji će glasati za poverenje. Poverenje ne zavisi od DF, jer postoji 41 poslanik koji će podržati Vladu. Na sednici treba da budu oni koji će podržati vladu, a mi to sigurno nismo", kazao je Medojević.