Nemci deportuju 94.000 azilanata sa Balkana

Razlog za deportaciju je što su balkanske zemlje proglašene sigurnima od političkog progona i što je uglavnom reč o ekonomskim, odnosno socijalnim useljenicima, navodi Večernji list, prenosi Tanjug.

"Skoro svi oni, uz rešenje o odbijanju azila, dobiće i obaveštenje o zabrani ponovnog ulaska i boravka u Nemačkoj", rekao je Šmit u intervjuu za Velt.

Pozadina ovih mera je reforma nemačkog zakona o boravku i da je samo onima dobro integrisanima i onima koji imaju dozvolu boravka dopušteno da ostanu i dalje u Nemačkoj, rekao je Šmit, koji smatra i da bi tražiocima azila trebalo ukinuti mesečni džeparac od 143 evra.

S druge strane, onima koji nemaju uslov za boravišnu dozvolu ubrzaće se povratak u domovinu. Stranac koji je proteran ili deportovan, neće moći ponovo da uđe u Nemačku pet godina, istakao je Šmit.

Nemački poslanici iz redova konzervativaca pozvali su ranije na dodatne mere kojima bi se stanovnici Balkana odvratili da traže azil u Nemačkoj.

Mnogi beže od rata i siromaštva na Bliskom istoku i u Africi, ali od 180.000 izbeglica koje su stigle u Nemačku u prvoj polovini ove godine, 70.000 je došlo sa Balkana, preneo je Rojters.

Folker Kauder, član Hrišćansko-demokratske partije nemačke kancelarke Angele Merkel, izjavio je da bi stanovnike Balkana, za koje postoje male šanse da dobiju azil, brže trebalo vraćati u domovinu. "Ko god dođe sa Kosova, trebalo bi da bude vraćen u roku od mesec dana", rekao je Kauder za list Velt.

Manfred Veber, lider Evropske narodne partije i član Hrišćansko-socijalne unije izneo je ideju ponovog uvođenja obaveznih viza za građane Kosova i Srbije.

U prvih šest meseci ove godine stiglo je 29.000 zahteva za azil građana Kosova, što je druga po veličini grupa posle Sirije, u odnosu na 2.000 u istom periodu prošle godine, saopštilo je ministarstvo za migracije.