''Penzije ne bi bile veće ni sa privatnim fondovima''

Sa ekonomskog stanovišta nema suštinske razlike između državnog i privatnog penzijskog sistema, rekao je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

"Mi ništa ne bismo bili u boljoj poziciji ni da imamo obavezne privatne penzijske fondove", rekao je Altiparmakov za RTS navodeći da zemlje istočne Evopre koje su ranije uvele obavezne privatne penzijske fondove sada ih gase, kao što su to učinile Mađarska i Poljska.

Prema njegovim rečima, niko ne garantuje za privatne penzije koje neko uplaćuje u privatne fondove, a uslovno niko ne garantuje ni za državne penzije, ali one nisu izložene rizicima od prinosa na tržištima kapitala i neizvesnost je nešto manja u pogledu iznosa državnih penzija.

"Nema garancije za minimalnu penziju u privatnim fondovima, a ako propadne fond – onda je nemate, ali bar imate tu državnu penziju", rekao je Altiparmakov.

Državne penzije, ne samo u Srbiji nego u svim zemljama Evrope, naveo je, biće procentualno sve niže u odnosu na prosečnu zaradu zbog demografskog starenja stanovništva.

"Zato je ključno da se penzijskim reformama koje su prošle godine usvojene povećava efektivna starosna dob pri penzionisanju, tako da ljudi rade nešto duže, godinu ili dve, i da se na taj način omogući nešto veći odnos prosečne plate i penzije", rekao je Altiparmakov.

Prema njegovim rečima, najbolja praksa svih najrazvijenijih zemalja je da postoji obavezno državno osiguranje koje garantuje neki minimalni iznos penzije na koji se može osloniti.

Kako je naveo, zbog demografskog starenja to ne bi trebalo građanima da bude jedini izvor prihoda u starosti i njega treba nadopuniti privatnom štednjom za penziju, ali isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

"Nema razloga da građani ne štede u životnom osiguranju, bankama, čak i kupovina nekretnine na kredit je jedan oblik potencijalne štednje za starost", rekao je Altiparmakov.