SAD: Sankcije efikasnije od naoružavanja Ukrajine

Zamenik savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Ben Rouds je u intervjuu za Si-En-En rekao kako sankcije mogu najviše da utiču na Rusiju "jer zadiru duboko u rusku ekonomiju", prenosi Tanjug.

U odgovor na komentare nekih visokih američkih zvaničnika kako Vašington razmatra slanje oružja Ukrajini, Rouds je istakao kako Bela kuća ne misli da je odgovor na krizu u Ukrajini jednostavno u tome da joj se šalje oružje za borbe protiv proruskih snaga.

Profesor univerziteta u Njujorku i ekspert za obaveštajne službe Mark Galeoti je, u intervjuu za bečki Prese, istakao da Ukrajina ima dovoljno oružja i da nema čudesnog naoružanja koje bi samo moglo da odluči ovaj rat.

"Ovaj rat se vodi i gradovima, sa male udaljenosti. U suštini su svi ratovi srednjevekovni i zahtevaju one jadnike koji uđu, ubijaju i bivaju ubijeni", naglasio je Galeoti.

Prema njegovim rečima, nikada nije bilo sumnje da će rat i nakon postizanja dogovora o primirju, ponovo izbiti. Međutim, ukazuje da je najopasniji i najmanje poznati faktor, što se ne zna kako izgleda svet u očima Vladimira Putina.

"Znamo da se smanjuje najtešnji krug poverenika. Znamo da mnoge najvažnije interesne grupe nemaju više direktan pristup njemu, pa čak ni zapadne tajne službe nemaju uvid. Rusi znaju samo da su zastali sa svojom ofanzivom. Očigledno je računica da se poveća  pritisak kako bi se naterao Kijev na kapitulaciju ili zauzme Mariupolj, čime bi Narodna Republike Donjeck mogla izgledati nešto legitimnije. Ona bi tada imala funkcionišuću luku i mogla bi uspostaviti most ka Krimu", objasnio je Galeoti.

Galeoti je ocenio da je ukrajinsko vođenje rata "jadno" i da je rat u suštini ishod dvodecenijski propuštenih državnih reformi.

"Zemlja je korumpiranija od Rusije i nije ni čudo da su ljudi na Krimu promenili stranu, jer su od Kijeva bili loše tretirani. Ukrajinsko rukovodstvo nema ni plan za borbe, niti predstavu kako da se završi rat. Kada napadaju onda se to vrši uvek u malom krugu, sa par stotina trupa, deset tenkova, u formatu u kojem su ekstremisti bolji", rekao je Galeoti.

"Ukrajina ima jasan plan ratovanja" 

Galeoti je dodao da ukrajinska vojska ima oko 50.000 vojnika, a poređnja radi Bosna i Hercegovina, kada je vodila rat protiv Srba, što je sličan ovom, imala je vojsku od 150.000 ljudi.

Prema njegovim rečima, Ukrajina bi trebalo da mobiliše vojsku od 250.000 ljudi, ima jasan plan ratovanja i istovremeno ga sprovede.

To iziskuje, kako je dodao, ogromne političke, ekonomske i ljudske troškove, koje, ako Petro Porošenko želi da ih izbegne, mora postići dogovor sa Moskvom.

Na pitanje da li očekuje otvoreni napad Rusije na Ukrajinu, Galeoti je istakao da Moskva ne bi time ništa dobila, već sve izgubila, i da ne želi da zaposedne Ukrajinu.

Upitan koliko ruskih vojnika ima u Ukrajini Galeoti je rekao da, prema podacima obaveštajaca, ima 5.000 do 6.000, kako elitnih trupa, tako padobranaca i pešadije, koji su do sada pobedili u svakoj borbi sa ukrajinskim snagama.