Sud u Hagu odbacio hrvatsku tužbu i srpsku protivtužbu za genocid

11.50 – Hrvatske snage nisu počinile genocid tokom akcije "Oluja". Odbačena protivtužba Srbije.

11.30 – Hrvatska nije dokazala da su JNA i srpske snage počinile genocid, zaključio je Međunarodni sud pravde.

11.20 – Predsednik Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik zajedno prate prenos izricanja presude. Po izricanju presude, predsednik Nikolić će u 13.15 dati izjavu u ime sve trojice.

11.05 – Srpska protivtužba utemeljena i vezana činjenično i pravno za osnovnu tužbu. To znači da su dela počinjena tokom akcije "Oluja" obuhvaćena Konvencijom o sprečavanju zločina genocida.

10.40 – Srbija ne može biti odgovorna za navodne zločine genocida koji su počinjeni pre 27. aprila 1992. godine, kada je nastala SRJ, naveo je sudija Tomka.

10.05 – Počela je sesija na kojoj će biti saopštena presuda po međusobnim tužbama za genocid Srbije i Hrvatske. Presudu čita predsednik suda Petr Tomka iz Slovačke.

Presudom Međunarodnog suda u Hagu okončan je pravni spor između Srbije i Hrvatske, koji je trajao više od petnaest godina – odbačene su i hrvatska tužba i srpska protivtužba za genocid.

Za odbacivanje hrvatske tužbe glasalo je 15 od 17 sudija, a protiv brazilski sudija Kansado Trindade i ad hok sudija iz Hrvatske Budislav Vukas. Odluka o odbacivanju kontratužbe doneta je jednoglasno.

Predsednik najvišeg suda UN Petr Tomka naveo je da Hrvatska nije uspela da dokaže da je počinjen genocid nad Hrvatima, zbog čega Srbija ne može biti proglašena odgovornom ni po jednom osnovu.

Oslanjajući se na presude Haškog tribunala, Sud je utvrdio da su JNA i druge srpske snage počinile teške zločine nad Hrvatima u istočnoj i zapadnoj Slavoniji, Baniji, Kordunu, Lici i Kninskoj Krajini. Počinjen je veliki broj ubistava civila kao zaštićene grupe.

Zločini su počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata radi trajnog uklanjanja hrvatskog stanovništva sa jedne trećine teritorije Hrvatske, koja bi zatim bila uključena u ujedinjenu srpsku državu, utvrdio je Sud.

Ta zlodela, međutim, nisu bila počinjena s "genocidnom namerom" da Hrvati budu uništeni kao etnička grupa, već da budu prisilno proterani, utvrdio je Međunarodni sud pravde.

"Hrvatska nije uspela da dokaže svoje navode da je počinjen genocid. Prema tome, iz ovog slučaja ne može proizaći pitanje odgovornosti po Konvenciji o genocidu. Niti može biti pitanja odgovornosti za neuspeh u sprečavanju i kažnjavanju genocida ili saučesništva u genocidu", naveo je Sud.

Sud je naveo da Hrvatska nije uspela da dokaže plan za izvršenje genocida, kao ni direktno ili indirektno podsticanje na genocid.

"Zato se hrvatska tužba u potpunosti mora odbaciti", rekao je Tomka.

Sud je odbacio i kontratužbu Srbije jer je utvrdio da nad Srbima u Kninskoj Krajini, tokom operacije "Oluja" u leto 1995, nije počinjen genocid.

Oslanjajući se na konačnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala hrvatskom generalu Anti Gotovini, Sud je utvrdio da nije dokazano da su vlasti i snage Hrvatske imale "genocidnu nameru" da krajiške Srbe unište kao etničku grupu, što je nužan uslov za genocid.

Prema presudi, nije dokazano ni da je bilo nezakonitog, neselektivnog i namernog granatiranja srpskih gradova u Kninskoj Krajini.

To ne proizlazi ni iz Brionskog transkripta razgovora predsednika Franje Tuđmana sa hrvatskim generalima uoči "Oluje", niti iz izjava svedoka, rekao je sudija Tomka.

Presudom je utvrđeno da je "značajan deo" Srba "pobegao" iz Krajine i da je to direktna posledica hrvatskog granatiranja, kao i da Brionski transkripti pokazuju da je hrvatsko vođstvo bilo svesno da će egzodus uslediti, pa ga je, donekle, čak i smatralo poželjnim.

Ali, čak i da je dokazana namera da se Srbi proteraju, to nije dovoljno da se dokaže "genocidna namera" hrvatskog vođstva da uništi Srbe kao etničku grupu, zaključio je Međunarodni sud pravde.

Sud je apelovao na obe strane da sarađuju u rešavanju pitanja nestalih i drugih međusobnih problema.

Očekivan ishod postupka za srpski tim

Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović ocenio je da je ishod postupka pred Međunarodnim sudom pravde očekivan, a da se o operaciji "Oluja" više ne može govoriti kao o zakonitoj vojnoj akciji hrvatskih snaga.

"Slučaj je završen, postupak koji je trajao 15 godina ostao je za nama, njegov ishod je onakav kakav smo očekivali. Hrvatska tužba nema svoj osnov u pravu, to je sud danas zaključio", rekao je Obradović.

Za srpsku kontratužbu Obradović je rekao da je ona ispunila svoj dvojaki cilj. S jedne strane, pojačana je srpska odbrana, a s druge pokazano je da su izvršeni zločini tokom "Oluje".

Hrvatska zastupnica u tužbi za genocid protiv Srbije Vesna Crnić Grotić istakla je da je revizija postupka moguća po Statutu Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali da dosadašnja istorija Suda govori da je to vrlo teško dobiti.

"To bi se moralo temeljiti na nekim novim činjenicama i saznanjima koja nisu bila dostupna strankama u postupku, tako da lično ne verujem u mogućnost revizije", objasnila je Crnić Grotić.

Proces je 1999. godine pokrenuo zvanični Zagreb, tužeći vlasti u Beogradu za genocid koji su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj teritoriji.

Srbija je kontratužbu za genocid koji su, kako tvrdi, hrvatske snage počinile nad Srbima iz Kninske Krajine, tokom i posle operacija "Oluja", 1995. godine, podnela 2010.

Izricanju presude prisustvovali su članovi oba pravna tima, kao i ministri pravde Srbije i Hrvatske, Nikola Selaković i Orsat Miljenić.