Ladsus: Nema planova za smanjenje Unmika

Zašto su vam potrebne zemlje Zapadnog Balkana u mirovnim operacijama UN?

Mi stalno tražimo nove zemlje učesnice. Kada sam se pre tri godine priključio timu UN, 95 odsto naših mirovnjaka bilo je sa južne hemisfere. To je dizbalans koji pokušavam da popravim, tako što zovem sve zemlje EU, NATO-a, i naravnom zemlje Zapadnog Balkana – u misije. To su zemlje sa kvalitetnom vojskom, dobro opremljenom, obučenom i cenjenom. Mislim da postoje dobri razlozi za poziv zemljama ovog regiona.

Koje su to prednosti srpske vojske koje bi vam mogle značiti i gde bi vam mogle značiti?

Gde će se koristiti trupe stvar je dogovora nas i zemlje koja ih daje, ali svakako nam je potrebna armija koja je veoma kvalitetna. Ja ne tražim od srpske vojske velike pešadijske bataljone, to nalazimo kod drugih. Ono što nam treba jesu odlično obučeni oficiri koje svakako imate, dalje tražim kvalitetnu inženjeriju, sanitet i posebno helikoptere, to nam je stalno potrebno. Nikada nije dovoljno helikoptera na terenu.

Ko bi to platio?

Zemlji koja učestvuje – UN nadoknađuju troškove na transparentan i ravnopravan način, to uključuje i troškove za ljude i troškove za opremu.

Srbija ima već jednu mirovnu operaciju na svojoj teritoriji. Šta će se s tom misijom dešavati?

Savet bezbednosti će o tome raspravljati ponovo sledećeg meseca, kao što to redovno radi. Mislim da je jasno da je to veoma važan i relevantan mandat na osnovu Rezolucije 1244 i mislim da mirovnjaci rade odličan posao na implementaciji tog mandata.

Dakle, ne očekujete smanjenje ili zatvaranje misije Unmika?

To je pitanje koje ja povremeno dobijam, ali mogu vam odgovorno reći da nema planova za smanjenje te misije. Ima nekih prilagođavanja, ali ključni deo operacije Unmika je sada važniji nego što je bio ranije.

Danas i sutra se u Beogradu održava regionalna konferencija mirovne operacije UN. Šta očekujete od nje?

Simbolički je veoma važno za ovaj deo sveta, gde su UN tokom devedesetih imale svoju najveću mirovnu operaciju, jer ste tada bili region koji je uvozio bezbednost, da ste postali izvoznik bezbednosti.

To je veoma ohrabrujuće. Ono što očekujem i što sam čuo od mnogih ovde jeste izražena ambicija zemalja Zapadnog Balkana da se više angažuju u mirovnim operacijama. Posebno se to odnosi na one koji se povlače iz Avganistana, i da se misija završava i sjajno je to što je Srbija pokrenula inicijativu da se ovaj skup održi.

Neke od aktuelnih misija imaju novi izazov, posebno u zapadnoj Africi – ebolu. Kako se odnosite prema tome i hoće li mirovne trupe biti korišćene i u tu svrhu?

Ne direktno. Ja sam bio u Liberiji pre mesec dana i jasno sam rekao da mirovnjaci nisu zdravstveni radnici. Mi smo uspostavili posebnu misiju Unmil – koja koordiniše sve aktivnosti na terenu. Posao mirovnjaka je da nastave da rade ono što im je zadatak. Da održavaju mir, stabilnost i bezbednost u Liberiji i Zapadnoj Sahari.

Mi ne želimo da višegodišnji napori budu ugroženi ovom masovnom krizom koja je zaista tragična. Tamo smo da bismo pomogli održavanju reda i zakona, ako su ugroženi u tom dramatičnom kontekstu.

Mogu li se mirovnjaci naći u opasnosti?

Mislim da smo sproveli sve potrebne mere da ih zaštitimo od zdravstvenih rizika. Moramo reći da su nam potrebne jače garancije nekih zemalja, da će medicinska evakuacija biti izvršena ako to bude neophodno.

Pripremamo objekte za lečenje eventualno zaraženih, imali smo do sada jedan slučaj, radimo sve da mirovnjacima obezbedimo sve što zaslužuju u tako teškim uslovima.

Da li i vi nosite plavu beretku?

Naravno, kada god idem na teren – nosim je, ili plavi šlem ako prilike zahtevaju.