Tekstilci traže veću kontrolu uvozne robe

Nekontrolisani uvoz tekstilne robe, prvenstveno iz Kine, moguće je savladati samo necarinskim barijerama, ocenila je sekretar Udruženja industrije tekstila Vesna Vasiljević.

Vasiljevićeva je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekla da je u svim zemljama sveta normalan postupak da nakon carinjenja roba ima odgovarajući sertifikat o kvalitetu i da taj sertifikat bude važeći u zemlji koja uvozi.

Prema njenim rečima, naša zemlja još uvek radi na izradi tehničkih propisa i dok ne donesemo vrlo stroge tehničke regulative situacija se u vezi sa tim problemom ne može rešiti.

"Jednostavnije rečeno, ako nakon carinjenja, taj koji preuzima robu ne raspolaže potrebnim sertifikatima ta roba se uništava. To je jedini put i način na koji mi dozvoljenim sredstvima možemo da se borimo", ukazala je Vasiljevićeva.

Istakla je da je potreban organizovan pristup tom problemu, kao što je to uradila i Evropska unija.

"Potrebno je da proverimo bonitete kineskih firmi i ozbiljnost pojedinih kineskih kompanija, da ih dovedemo u Srbiju i omogućimo zajednička ulaganja i dokapitalizaciju. Takođe, i da im skrenemo pažnju da naša zemlja nema proizvodnju osnovnog materijala i da tu proizvodnju možemo zajednički da organizujemo", preporučila je Vasiljevićeva i dodala da je "to jedini način da oni putem Srbije mogu osvojiti tržište Evropske unije".

"Samo tako će njihov proizvod, ovde proizveden, imati prednost da se bescarinski tretira u EU", kazala je Vasiljevićeva dodavši da će se na taj način Srbija osloboditi balansa da uvozi materijale za proizvodnju tekstilnih proizvoda.

Visoke carinske stope u EU za kinesku robu

Carinska stopa za kinesku tekstilnu robu je 10 odsto za osnovne materijale, 18 odsto za trikotažu i 22 odsto za gotove odevne predmete, ali je često problem što se u našu zemlju unosi kineska roba deklarisana u kilogramima umesto u metrima ili komadima.

U EU nemaju takav problem, jer je roba iz Kine oporezovana po veoma visokim carinskim stopama. U Uniji postoje spiskovi kineskih firmi i robe, uz navedene precizne podatke o količinama, od kojih evropske kompanije nabavljaju robu.

"Ona mora biti fakturisana po realnim cenama, da onda ne bi predstavljala nelojalnu konkurenciju tamošnjim firmama. U Srbiji se kineska roba i dalje fakturiše po izuzetno niskim cenama, po kojima je nemoguće da je proizvedena, a kasnije se ti isti proizvodi distrubuiraju na tržište po višestruko većim cenama", rekla je Vasiljevićeva. 

Prošle godine obim uvoza iz Kine iznosio je oko 1,2 milijardi dolara, dok Srbija beleži pad izvoza u Kinu, pa je tako on 2008. bio svega 1,7 miliona dolara.